Veliki broj starijih osoba koje su obolele od kovida-19 u Švedskoj, preminule su u domovima za stare. Neki zdravstveni radnici smatraju da se to dogodilo zbog naredbe da se te osobe ne šalju u bolnicu, piše BBC.
Rezu, oca Lili Sedži, nije pregledao doktor na dan kad je on preminuo od koronavirusa u domu za stare na severu Stokholma. U istom domu je preminulo više osoba od koronavirusa.
Medicinska sestra je rekla njegovoj ćerki da joj je otac dobio dozu morfijuma nekoliko sati pre smrti, ali nisu mu dali kiseonik, niti su pozvali hitnu pomoć.
„Nikoga nije bilo, umro je sam. To je tako nepravedno“, rekla je Sedži, a prenosi Jutarnji list ovu reportažu.
„Nismo uspeli da zaštitimo one najranjivije“
Večina od 3.698 ljudi koji su u Švedskoj umrli od koronavirusa imali su više od 70 godina, uprkos tome što su iz Švedske neprestano stizale poruke da je rizična grupa prioritetna i da je treba štititi.
Švedska, koja ima 10 miliona stanovnika, nije uvodila stroge mere karantina, za razliku od većine drugih evropskih zemalja.
„Nismo uspeli da zaštitimo najranjiviju grupu, one najstarije, uprkos našim najboljim namerama“, priznao je premijer Stefan Lofven prošle nedelje.
Švedska je zabranila posete u domove za stare i nemoćne 31. marta. Ali, kao i u većini evropskih zemalja, porodice, osoblje domova i sindikati bili su zabrinuti zbog toga što je zaštitna odeća stigla prekasno, a neki zaposleni su na početku epidemije odlazili na posao uprkos tome što su već imali simptome kovida-19.
Sada sve veći broj zaposlenih javno kritikuje zdravstvene vlasti zbog protokola koji je zaposlenima domova propisivao da ne šalju štićenike u bolnice, a sprečavano je i propisivanje terapije kiseonikom bez odobrenja lekara, bilo da je reč o akutnoj bolesti ili kao deo palijativne nege, na samom kraju života pacijenata.
„Rekli su nam da nikoga ne šaljemo u bolnice, čak i ako osoba ima 65 godina, na primer, i može da živi još dugo. Rekli su nam da ih ne šaljemo u bolnice“, ispričala je medicinska sestra Latifa Loftvenberg, koja je radila u nekoliko domova za stare u severnom delu Stokholma.
„Neki od njih su mogli još godinama da žive sa svojim najdražima, ali nisu dobili tu priliku jer nikad nisu stigli do bolnice. Ugušili su se i umrli. To je bilo jako teško gledati“, dodaje.
„Bolnice su pune mlađih ljudi“
Lofvenberg sada radi u bolnici u Stocholmu, na odeljenju za kovid-19. I dalje većina pacijenata koji su primljeni u bolnicu nisu starijeg životnog doba.
„Imamo mnogo mladih ljudi, rođenih 70-ih, 80-ih ili čak 90-ih godina“, kaže doktorka iz Stokholma koja je želela da ostane anonimn. Ona je ispričala za BBC da je tokom ove epidemije ni jednom nisu zvali u domove za stare zbog kovida-19.
Švedski privatni konsultant za intenzivnu negu Mikael Fjalid veruje da bi mnogo života moglo da bude spaseno da je više pacijenata imalo pristup bolničkom lečenju, ili da su zaposleni u domovima dobili mogućnost da im sami daju terapiju kiseonikom.
„Ako vam je potrebna pomoć, trebalo biste da je dobijete. Kao i svaka druga grupa u populaciji. Ako imamo više od 20 odsto osoba koji prežive bez ikakve pomoći, za pretpostaviti je da bi možda isti broj ljudi preživeo i s kiseonikom“, dodaje.
Dr Tomas Linden, glavni doktor u Nacionalnom odboru za zdravstvo kaže da bi zaposleni trebalo da profesionalno procene potencijalne koristi i faktore rizika poput ulaska virusa u bolnicu, troškova prevoza pacijenata i ostalog.
Od zdravstvenih radnika se tražilo da ne diskriminišu pacijenate po starosti, iako to može da bude važan faktor u kombinaciji s drugim faktorima.
Kada je u pitanju pružanje palijativne nege, pacijentima se nije davao kiseonik, a dr. Linden priznaje da su i ta mišljenja podeljena.
Dati pacijentu kiseonik u domu ili ne?
Iz regije Javleborg poručuju da se potrebe pojedinih pacijenata stavljaju na prvo mesto i da medicinske sestre mogu da pozovu doktora koji će da proceni da li postoji potreba za bolničkom negom.
To je suprotno ideji da bi sami zaposleni domova za stare mogli pacijentima da daju kiseonik jer to zahteva specijalističku obuku.
Kristofer Bernskold, portparol gerijatrijske nege za područje Stokholma kaže da ima dovoljno resursa za brigu o svim pacijenatima na akutnoj, ali i na palijativnoj negi. Ukazuje i na novu, još nekorišćenu vojnu bolnicu u južnom Stokholmu i ističe da nije istina da se stari pacijenti ne smeštaju u bolnice zbog nedostatka kreveta. Ipak, kaže da postoji etička dilema oko toga da li treba pacijentu dati kiseonik ili ga prebaciti u bolnicu.
Kritičari, pak, kažu da su vlasti oprezne oko hospitalizacije starijih osoba jer se boje nedostatka resursa koji bi mogli da budu potrebni u budućnosti.
Kako je u drugim evropskim zemljama?
I u nekim drugim evropskim zemljama traži se od zdravstvenih radnika da razmotre slabost pacijenata prilikom odluke o tome da li će ih poslati u bolnice ili ne. Na primer, u Velikoj Britaniji kažu da je sva potrebna nega dostupna svim pacijentima obolelima od kovida-19, bez obzira na njihovu starost.
Iz Nemačke poručuju da je svaku osobu u domovima za stare, za koju se sumnja da ima koronavirus, pregledao lekar, a nije bilo ni jednog pacijenta koji nije dobio svu potrebnu negu. Mnogi su i u samim domovima dobili kiseonik.
Dansko udruženje medicinskih sestara poručuje da su svi pacijenti kojima je bio potreban kiseonik odmah prevezeni u bolnice. Ta bi odluka mogla da se promeni u slučaju nedostatka respiratora, ali starost pacijenata ne bi uticala na buduće smernice, ističu.
Na nedavnoj konferenciji za novinare švedski premijer Stefan Lofven je rekao da je država dala dodatna sredstva regionalnim vlastima za pokrivanje troškova povezanih s kovidom-19.
Lofven je dodao i da sada nije pravo vreme za razmišljanje o eventualnim neuspesima, ali nacionalna komisija će istražiti kako se sve odvija na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, čim prođe akutni deo ove krize.
Tagovi
