Švedski državni epidemiolog demantovao da je ova švedska strategija pogrešna: „Mere su morale biti strože, ali ne drastično…“

Švedski državni epidemiolog Anders Tegnel demantovao je smatra da je trebalo izabrati drugačiju, znatno strožu strategiju u borbi sa koronavirusom.

Njegove su reči, kaže, pogrešno interpretirane kao odustajanje od liberalnog pristupa. Na redovnoj pres konferenciji, nekoliko sati nakon radijskog intervjua, rekao je da se mere mogu menjati, ali da njegov tim nikada neće drastično promeniti strategiju za koju su se odlučili.

„Da se ponovno suočimo s ovom bolešću, i da znamo ono što smo do sada o njoj naučili, mislim da bismo rešenje tražili negde na sredini između onoga što je radila Švedska, a šta ostatak sveta – rekao je Tegnel, jedan od najvažnijih ljudi u švedskoj borbi protiv virusa, u radijskoj emisiji.

Njegov norveški kolega Frode Forland, direktor za zarazne bolesti i javno zdravstvo pri Norveškom institutu javnog zdravlja, prošlog je meseca Švedsku optužio za aljkavost pri donošenju planova borbe protiv pandemije, kao i za nedovoljnu brzinu prilagođavanja novim informacijama.

„Videli smo više pokazatelja prema kojima je ova epidemija bila različita od uobičajene zaraze gripom. Bila je mnogo zaraznija i mnogo ozbiljnija, a smrtnost je bila oko pet puta viša“, rekao je Forland novinarima.

Švedska je tokom pandemije usvojila značajno blaže mere nego ostale evropske zemlje. Doduše, zabranili su događaje s više od pedeset ljudi te ograničili posete staračkim domovima, ali su se u mnogočemu oslanjali na građansku savest da sami preduzmu potrebne mere kako bi se sprečilo širenje zaraze.

Taj je pristup imao određenih rezultata – epidemija gripa završila se znatno ranije nego što je to bio slučaj proteklih godina, no nisu sprečile smrt oko 4.400 ljudi, što je znatno više nego u ostalim nordijskim zemljama gde su pravila bila znatno stroža.

Tegnel se u razgovoru u spomenutoj radijskoj emisiji ipak složio da je previše života izgubljeno.

„Verujem da postoji prostor za napredak u pitanju mera. Bilo bi dobro kada bismo mogli tačno znati što zatvoriti kako bismo sprečili širenje zaraze, ali ne verujem da je potpuni karantin rešenje. U budućnosti ćemo razmatrati što još treba učiniti kako bi se sprečile nove smrti – rekao je Tegnel koji i dalje tvrdi kako nije posve jasno je li Švedska trebala drugačije postupiti te kako je i kojim tempom trebala uvoditi restrikcije.