Ovaj Svesrpski sabor u estetskom smislu ličio je na etatizovanu „Žikinu šarenicu“. Ili sad samo „Šarenicu“. Voditelji su bili korektni, ali su bez problema to mogli biti i voditelji „Šarenice“ (RTS). Uglavnom, ovo je kudikamo kultivisanije nego neke manifestacije tipa proslave prošlog Uskrsa u „srpskom svetu“.
Ruku na srce, Svesrpski sabor je u podtekstu imao kompenzatornu ulogu – opciju da bi definitivno učvršćivanje Republike Srpske kao druge srpske države kompenzovalo izvesne nacionalne gubitke. Da li je Vučić iz njegove liberalne – „protestantske“ faze, baš ovako zamišljao svoju vlast nakon decenije i kusur ostaje samo da nagađamo. Evropska budućnost dveju srpskih zemalja, doduše, jeste pomenuta kao opredeljenje, ali mlako, rutinski. U ideološkom naboju, sve sa srdačnom porukom ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, Svesrpski sabor nije bio skup koji dve srpske zemlje vidi u „kolektivnom Zapadu“. Već, naprotiv, u jednom pravednijem svetu koji se valjda tek rađa i koji će imati više senzibiliteta za legitimne interese srpskog naroda. Kad Vulin kaže da je Vučić „lider slobodnog sveta“, kad Milica Zavetnica kaže da je Srbija „stožer“ takvog sveta, to nije projekcija Vučića kao jednog od lidera u EU, niti Srbije kao članice EU.
Da bi smanjio doživljaj svojih zavetnika, Vučić se, tako se namestilo, odmah nakon subotnjeg Sabora, u nedelju uveče pridružio „Evropskoj izbornoj noći 2024“, koju drugi put u Srbiji organizuju Delegacija Evropske unije u Srbiji i portal European Western Balkans, gde je obavio simbolično glasanje. Njega je u hotelu „Metropol“, gde se održava manifestacija, dočekao ambasador EU u Beogradu Emanuel Žiofre. Predsednik Srbije je brzo probao da vrati malo klatno, da pokaže po ko zna koji put kako uhodano i dobro funkcioniše sistem uzajamno funkcionalnih paradoksa kao jedan od bitnijih delova njegove tehnologije vlasti.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 13. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
