Kada bi se na početku druge petine ovog veka određivala reč koju ljudi najčešće koriste u svom praktičnom delovanju, sasvim je verovatno da bi ta reč bila – aplikacija. Automatizovali smo, automatizujemo i automatizovaćemo naše upravljanje… pa najbolje je reći – svime. Od banalnog do neophodnog, aplikacijama reorganizujemo svet u kome živimo, a ta „aplikacizacija“ koja se desila nama kao bićima odnosi se i na organizovanje naših poslovnih i svih ostalih okruženja u kojima radimo ili čije rezultate rada koristimo. U ovom trenutku, u toku je kreiranje nove generacije poslovnih aplikacija za sve segmente poslovanja i sve vrste delatnosti. Najprikladniji izraz kojim ove aplikacije mogu da se definišu jeste hiperautomatizacija. I ako postoji razlog da se sa ubeđenjem kaže „Dobro došli u XXI vek“, hiperautomatizacija je jedan od njih.
Primena softverskih robota smatrala se najvažnijim obeležjem podizanja automatizacije procesa organizacija na viši nivo. Međutim, ideja hiperautomatizacija počiva na uvidu da više nije dovoljno u posao samo uvoditi „softverske robote“, koji obavljaju pojedinačne manuelne zadatke da se ne bi nepotrebno trošili ljudski resursi. Ukoliko se ova pomoć robota za automatizaciju ne „orkestrira“ i integriše, te ukoliko se ona ne tretira kao deo jedne osmišljene i svrsishodne, integralne celine poslovne automatizacije, rezultat nije u skladu sa očekivanjima: previše složena informaciona infrastruktura kompanija, teška za održavanje i upravljanje, može doneti više štete nego koristi. Jednostavnim jezikom rečeno: u IT svetu podrške biznisima sada je aktuelno kreirati aplikacije kojima se objedinjavaju sistemi i druge aplikacije, kroz integraciju procesa i automatizaciju taskova, uz primenu inteligentnog odlučivanja. Davanje smisla robotizaciji nije loša ideja ni u civilizacijskom smislu, a kamoli u ovom praktičnom.
Značajniji deo hiperautomatizacije je primena veštačke inteligencije i mašinskog učenja prilikom unosa, manipulacije i obrade podataka kojima kompanija raspolaže. U praksi to, recimo, može izgledati ovako: iz najrazličitijih nestrukturisanih dokumenata softver za hiperautomatizaciju kompanije može prepoznati i izvući tražene podatke, poput iznosa, broja računa ili datuma, bez zahtevnog kreiranja šablona prepoznavanja. Ili: sistem automatski određuje tip dokumenta ili njegov sentiment – da li je u pitanju pohvala, žalba, kritika – i na osnovu toga automatski vrši rutiranje, određivanje izvršioca ili prioriteta.
Hiperautomatizacija može pomoći donošenju odluka o uslovima prodaje nekog bankarskog proizvoda, ili otvaranja računa klijenta, jer uključuje i faktor rizika gubitka klijenta koji se automatski izračunava korišćenjem šablona mašinskog učenja. Hiperautomatizacijom se može poboljšati dodela zadataka tako što sistem automatski vrši analizu koji korisnik, sa kolikim uspehom i efikasnošću izvršava neki tip zadatka. Ako je jedan korisnik uspešan u realizaciji zadataka usaglašavanja ugovora, dok je drugi uspešan u obradi prijavljenih problema, sistem će automatski prioritizovati zadatke na različiti način, različitim korisnicima, na osnovu definisanih kriterijuma, a na bazi algoritama mašinskog učenja.
Druga petina ovog veka, dakle, ima svoje nove informatičke prioritete. Prvi korak u transformaciji poslovanja kompanija primenom IT bila je digitalizacija, kojom su organizacije prilagođavale svoje poslovanje uslovima bespapirnog i beskontaktnog poslovanja. Tokom uslova poslovanja za vreme pandemije to je i te kako došlo do izražaja i svima donelo korist. Sledeći svetski postpandemijski korak – koji se upravo sada događa u punoj snazi – jeste hiperautomatizacija. Ona sasvim jasno dovodi do povećanja efikasnosti, kroz optimizaciju poslovanja uz viši nivo upotrebe raspoloživih resursa. Organizacije koje ne sagledaju mogućnosti koje hiperautomatizacija donosi, rizikuju gubitak koraka sa konkurencijom i dugoročnog gubitka pozicije na tržištu. Kompanija AIGO, partner za ovaj novi aplikativni razvoj, tu je da učini ovu transformaciju sigurnom i efikasnom, i primenom hiperautomatizacije podigne svako poslovanje na viši nivo.
Ljudskoj, pa time i poslovnoj inteligenciji je u ovim vremenima potrebna softverska inteligencija. Oni koji budu razumeli i prihvatili ovaj proces mogu da napreduju u ovom novom svetu.
Jer sve(t) je aplikacija.