„Svet paralelnih stvarnosti“: Od Splita do Bleda, između „Pljuni i zapjevaj“ i „Ruže hrvatske“

Tako je to sa svedocima i akterima epohe, koji su sa istorijom „na ti“. Smrt ima i simbolički kontekst čudnih koincidencija. Jugoslovenski i hrvatski diplomata Budimir Lončar umro je pre neki dan u 101. godini. Nije nadživeo Josipa Manolića koji je umro u 104. godini, ali jeste kao i Dobrića Ćosić (umro u 93. godini) njihovog vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita. Što nije mala stvar. Smrt Budimira Lončara koincidirala je sa koncertom Bijelog dugmeta u Splitu i medijski napumpanom aferom o negodovanju publike tokom izvođenja pesme „Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo“ (i pratećeg vizuala iza – zastave SFRJ na ekranima). Lončar je bio poslednji ministar spoljnih poslova Jugoslavije. Bijelo dugme bilo je najveća i najbitnija jugoslovenska rok grupa svih vremena. Snimci sa koncerta u Splitu pokazuju da i nije bilo toliko negodovanja (ko je došao na Dugme valjda podrazumeva određene kontekste), ali nije bilo ni neke posebne euforije tokom izvođenja ove „neobične“ (arhaične) pesme.

Ko zna, možda će u Beogradu biti veća negodovanja. Ili neće? Ja sam čak uveren da gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, poznat po svom antijugoslovenstvu, uopšte neće reagovati na izvođenje ove pesme u srpskoj prestonici. Set-listu Dugme sigurno neće menjati. Ona je svuda ista. Mediji jesu bildovali „aferu“, što je i logično jer ova tema je pikantna za publiku, dobra je i za ono što se u medijima nekad zvalo „letnja šema“, ali uprkos političkoj potentnosti teme ovo ipak teško da može da dobaci do obrnuto proporcionalnog „Crko Maršal“ (sad da bude pojava YU zombija) iz 1984. kada je tokom koncerta u Rijeci, tadašnji pevač Zabranjenog pušenja Nenad Janković, odnosno Nele Karajlić uzviknuo „Crko Maršal“ a onda dodao „Mislim na pojačalo“.