Zaratilo se na Bliskom istoku i to žestoko. Ništa novo. Udarne vesti sada izveštavaju o Gazi, a Ukrajina je tema kojoj je pripalo drugo mesto. Čak i informacioni resursi na ruskom i ukrajinskom podelili su pažnju, pola za svoj rat, a pola za vesti i procene dokle će da ide Izrael u ratu protiv Hamasa. Izvesno je da nova kriza neće da bude kratkog daha kao što su bili čak i veliki ratovi na Bliskom istoku, oni iz 1967. i 1973. godine kada su se sudarile silne divizije.
Ako Cahal uđe u sektore Gaza rat će postati dug, moraće tako jer je nezamislivo da se na kratko ušeta u osinjak i izađe i dozvoli Hamasu da prebroji gubitke i sredi stroj. Zato se otvara tema kako će se američki resursi prerasporediti i da li će podrška ukrajinskoj odbrani sada da izgubi na važnosti u odnosu na izraelske potrebe za bombama i raketama.
Za sada i Amerikanci i čitav NATO drže se ranije zadatih strategijskih okvira. U Briselu, u štabu NATO, pratili smo ministarski sastanak održan 11. i 12. oktobra koji je potpuno predvidljivo na prvom mestu imao temu nastavak podrške Ukrajini i planiranje održivosti toka vojne pomoći na duži rok. Ukrajinski predsednik Zelenski nije bio prvobitno planiran kao visoka zvanica, ali pojavio se jer je želeo da poveća pritisak na saveznike.
Na tom fonu glavne note bile su kako pružiti ukrajinskoj vojsci težišno još više municije posebno projektila 155 mm za haubice koje su od proleća prošle godine primali iz pomoći NATO.
Rakete su takođe na vrhu liste. Zelenski lično traži da se dostave ATACMS dometa do 300 km za koje Bela kuća duže jedne godine premišlja kada će doći trenutak da se one koriste, a da Moskva ne shvati to kao prelazak crvene linije kako je to Zaharova definisala pre 13 meseci. Obzirom da ukrajinska avijacija sada ima krstareće rakete „storm šedou“ i SCALP-EG velikog dometa sada ATACMS više nije tabu tema. Prva takva raketa lansirana je 18. maja i od tada sa njima su pogođene desetine važnih objekata kao što su komandna mesta i mostovi.
Zato ATACMS sada više nije tabu. Čini se da će dovoljno da bude da se sa ukrajinske strane obeća da se neće tuči po Ruskoj Federaciji, ali po političkoj krati koju priznaje svet, a ne onoj sa prisajedinjene četiri oblasti i Krimom.
Lično generalni sekretar Stoltenberg potvrdio je da se pripremaju veliki pošiljke tehnike za integrisani sistem PVO – Nemci su najavili milijardu evra vredne baterije sistema „patriot“ i IRIS-T. Holanđani i Danci su sada čvrsto obećali od ranije izvesne donacije borbenih aviona F-16. Kanađani misle na predstojeću zimu i zato će da obezbede uniforme za koje očelivano oni znaju kao treba da se izrade za preživljavanje hladnoća.
Od direktne podrške Izraelu iz NATO, za sad, poručili su da oštro osuđuju Hamasove napade na civile i pozvali su da puste taoce.
Sledeća važna stavka na NATO ministarskom sastanku smo – mi, da mi. Destabilizacija Bosne i Hercegovine na prvom mestu, a zatim sledi Kosovo. U Nato se vodi računa da se ne izađe izvan okvira političke korektnosti u kontekstu namere da se nastavi komunikacija Beograda i Prištine. Zato je zadatak deeskalacija. Poslana su pojačanja za postojeće snage koje broje 4.353 ljudi. Preko tog broja zadržani su na terenu četiri stotine Britanaca koji su tamo na vežbi provere gotovosti snaga za brzo reagovanje i pridodano je 6. oktobra par stotina vojnika koji su poslani na osnovu procene da je narušena bezbednost na Kosovu. Od 13. oktobra u KFOR-u je dodatna četa rumunske vojske od 134 oficira. Do sada su Rumuni participarali sa 90 ljudi.
Stoltenberg je najavio da će se poslati stotine ljudi iz rezervnih snaga i da će se povećati broj patrola na severu Kosova. Osim Rumuna pojačanja će poslati Bugarska koja je do sada na terenu imala 142 čoveka. Stav je da se održe snage potrebne za to da se „nepristrasno ispuni mandat UN“.
Tagovi
