„Svet to priznaje i poštuje, a kod nas je uvek bilo i biće problema oko levih i desnih i prihvatanja svega toga…“: Kako je proteklo obeležavanje 40 godina od smrti Tita u Kumrovcu

Ispred spomenika kod rodne kuće Josipa Broza Tita u Kumrovcu danas je obeležena 40. godišnjica njegove smrti.

Komemoracija je ove godine bila skromnija nego ranije zbog epidemiološke situacije u Hrvatskoj, a cveće i sveće pred spomenik su položile delegacije opštine Kumrovec i Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske i župan Krapinsko-zagorske županije Željko Kolar.

Franjo Habulin, predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista  Hrvatske za Tita je kazao da je političar koji je svojom pojavom i delom obeležio 20. vek.

„Josip Broz Tito, čovek, revolucionar, vojskovođa koji je pokrenuo opštenarodni oružani ustanak, vodio narod do pobede 1945. godine. Josip Broz Tito kao državnik, predsednik jugoslovenske federacije koji je nakon rata od nerazvijene poljoprivredne zemlje uspeo da stvori srednje razvijenu industrijsku, evropsku zemlju“, rekao je Habulin.

Po njegovim rečima, Tito je bio čovek koji je za vreme svoje vladavine „demokratizirao zemlju na način da je uveo samoupravni socijalizam, novi put, novi socijalizam kojeg nije bilo nigde u svetu“.

„Čovek koji je uveo delegatski, komunalni sistem, čovek koji je doneo ustavne amandmane 1974. godine i dao republikama status država. Na međunarodnom planu zalagao se za aktivnu miroljubivu koegzistenciju iz čega je proizašao i Pokret nesvrstanih“, istakao je, između ostalog, Habulin.

Tita ne moramo voleti, ali ga moramo poštovati, izjavio je načelnik Opštine Kumrovec Robert Šplajt.

„Tito je bio veliki vojskovođa i predsednik koji je obeležio svetsku istoriju. Svet to priznaje i poštuje, a kod nas je uvek bilo i biće problema oko levih i desnih i prihvatanja svega toga“, rekao je Šplajt.

Krapinsko-zagorski župan Željko Kolar kazao je da je u ime županije odao poštu vođi antifašističkog i partizanskog pokreta, pobedniku u II svetskom ratu.

„Čoveku koji je matici zemlji Hrvatskoj vratio Istru, grad Rijeku, ostrva, čoveku koji je ustavom iz 1974. godine omogućio pravni osnov da se Hrvatska može proglasiti samostalnom i nezavisnom Hrvatskom koju su posle branitelji krvlju izvojevali i koji su najzaslužniji za stvaranje hrvatske države“, istakao je Kolar.

Dodao je da lično nije među onima koji treba da biraju treba li Tita pamtiti po dobrom ili po lošem, te zaključio da o tome koliko su Tita cenili njegovi savremenici, bez obzira radi li se o monarhijama, republikama ili državama, govori  broj državnika iz svetskih zemalja koji su došli na njegov poslednji oproštaj.

(Beta)