Sveta ahilova tetiva: Zašto Nikola Mirotić ne igra u Beogradu protiv Partizana

Ne, Nikola Mirotić ni danas nije došao u Beograd.

Ono o čemu se spekulisalo još od Armanijevog prošlonedeljnog poraza od Žalgirisa sada je i zvanično; milanska Olimpija večeras će na vreo parket Beogradske arene istrčati bez svoje prve violine, baš kao što je istrčala i na (ne tako vrele) parkete Dinama iz Sasarija i minhenskog Bajerna.

Razlog?

Ako je verovati domaćim i evropskim medijima, onda je to upala ahilove tetive. Jedna od najnezgodnijih i najomraženijih povreda svakog profesionalnog sportiste, koja bi Olimpiju, prema pisanju istih tih medija, mogla da ostavi lišenu Mirotićeve pomoći do kraja meseca. Ogroman problem ako se u obzir uzme činjenica da Armani već četiri utakmice ne zna za pobedu, da se nalazi na 8. mestu italijanskog prvenstva i 15. u Evroligi, a da ih do Nove godine očekuju još i okršaju protiv pomahnitalog Virtusa, Barse, PAO-a, Baskonije…

Međutim, Partizanovi navijači skloniji su okretanju nekim, pa, hajde da to tako nazovemo, „alternativnijim“ interpretacijama Mirotićevog izostanka; interpretacijama koje su najpre, kao i sve prave teorije-zavere, osvanule na društvenim mrežama, i koje su, naravno, usko povezane Mirotićevom  odlukom da nakon mnogo prenemaganja Barselonin dres ipak zameni Armanijevim, a ne crno-belim.

Po tim alternativnim tumačenjima (ma koliko ona suludo zvučala – a zvuče) razlog Mirotićevog nedolaska u Beograd možda i nije samo povreda, već i „strah“ od potencijalne dobrodošlice koju bi mu priredila domaća publika, kivna i razočarana što crnogorski košarkaš na kraju ipak nije potpisao za Partizan, iako je sve na relaciji Nikola Mirotić – Partizan.

U intervjuu koji je krajem septembra Željko Obradović dao za Nedeljnik, najtrofejniji evropski trener po prvi put je javno progovorio o crno-beloj sagi Nikola Mirotić – Partizan koja je letos uzburkala čitavu košarkašku javnost.

„Ispričaću sve ono što ja o tome znam. Posle nekoliko razgovora koje smo obavili sa Nikolom, što ja, što uprava kluba, on me je pozvao i rekao mi da sigurno dolazi u Partizan. Ostalo je bilo da se razreše papirološke stvari između njega i Barselone i ta čitava zavrzlama. Međutim, mi smo za sve to vreme nastavili da komuniciramo. Nikola je izuzetno vaspitan momak i svi ti razgovori su bili vrlo prijatni i sve je teklo kako treba – razgovarali smo o procesu sastavljanja tima, koje igrače želimo da dovedemo, kako planiramo da igramo, on se zanimao za svaki detalj. Posle dve nedelje takvih razgovora, on me je pozvao i rekao mi da ipak ne može da dođe. Kada sam ga pitao zašto, rekao mi je da su u pitanju – pritisci. Ja sam mu rekao da smo svi mi pod pritiskom, da je to deo posla, i vređanje, i očekivanja, i pretnje, ali da niko nije zaista trpeo neke posledice od tog pritiska i da mislim da on sa tim može da se nosi. On mi je tada rekao da je dobio nekoliko poziva i da je ipak prinuđen da odustane. Nije izgovorio nijedno ime, ali mi je rekao da je dobio pozive ‘iz politike’ i ‘iz crkve'“, ispričao je Obradović ekskluzivno za Nedeljnik.

Kao što je Obradović sam rekao, takva Mirotićeva odluka u poslednjem trenutku značajno je poremetila Partizanove transfer planove, jer su čelnici kluba i njegov stručni štab dve nedelje živeli u ubeđenju da imaju gotov posao, razmišljajući kako da u njega „uklope i sledeća pojačanja“.

Posledice tih osujećenih planova i narušenog koncepta delimično se osete i sada, u decembru, kada su se trke u evropskom i regionalnom takmičenju već dobrano zahuktale. Partizan je nakon Mirotićeve odluke da „karijeru ipak nastavi van Srbije“, jer, kako je objasnio na društvenim mrežama, „ne želi da bude osoba koja će deliti ljude po bilo kom osnovu, a kamoli po bojama kluba“, morao da se okrene traženju drugih pojačanja.

Tako je stigao Frenk Kaminski, Amerikanac srpskog porekla koji je, kako se čini, trebalo da popuni nepopunjivu prazninu nastalu Lesorovim odlaskom u PAO, ali u nekim trenucima posluži i kao streč četvorka (pozicija na kojoj je Mirotić jedan od najboljih igrača Evrope), tako su dres Partizana zadužili Pi Džej Doužer, Mateuš Ponitka, i od nedavno Brazilac Bruno Kaboklo, koji bi najzad mogao da uravnoteži igru crno-belih.

Naravno, suludo je izgovore za Partizanove loše igre (pre svega se misli na one utakmice protiv Mege, Igokee i sada već tradicionalno nezgodne Cedevite u regionalnom takmičenju, jer u Evroligi crno-beli trenutno poprilično dobro stoje) tražiti u Mirotićevoj odluci da ne potpiše za prošlogodišnjeg šampiona ABA lige.

Sve i da Mirotićev odnos prema Partizanu i njegovim navijačima nema nikakve veze sa svetom stolicom, sa crkvom ili pritiscima, ne bi trebalo zanemariti da je navijačima Partizana taj klub svetinja.

A Mirotić je stajao iza one parole – ne damo svetinje.