Dva meseca je prošlo od verovatno najveće migrantske nesreće koja se desila u Evropi od početka migrantske krize. Ribarski brod koji je prevozio više od 700 migranata, među kojima je bilo skoro stotinu dece, potonuo je u blizini južnih grčkih ostrva. Na brodu su većinom bili Pakistanci, ali je bilo i izbeglica iz Egipta, Sirije i Avganistana.
Kako su naveli neki od preživelih, brodolom se desio usled neodgovornog ponašanja grčke obalske straže. Rizičan manevar koji su izveli prilikom spasavanja, izazvao je prevrtanje broda. Kasnije su vlasti to negirale navodeći da su sami migranti odbili bilo kakvu pomoć obalske straže.
Vest o nesreći obišla je ceo svet, i postala velika tema za diskusiju. Razlog nije bila činjenica da je više desetina ljudi izgubilo živote, već događaj koji se tih dana odvijao nekoliko hiljada kilometara dalje, u severu Atlantika. Mnogi su požurili da poredeći brodolom u mediteranu sa nestankom podmornice Titan ukažu na licemerje medija koji su izabrali da se posvete „atraktivnijoj“ temi.
Međutim, činjenica je da se nesreće tokom pomorskih migracija dešavaju gotovo svakodnevno širom sveta, naročito u poslednjih nekoliko meseci. Gotovo da „nisu vest“.
Prethodne subote je najmanje 6 migranata iz Avganistana izgubilo život u Lamanšu, u pokušaju da stigne do obale Velike Britanije. Spaseno je 49 preživelih, a između pet i 10 putnika se i dalje vodi kao nestali.
Na drugom kraju Evrope, nakon brodoloma kod italijanskog ostrva Lampeduza spaseno 623 migranata, a drveni čamac koji se iz Libije kretao ka Napulju prevrnuo se sa 76 putnika od toga 24 dece.
Grčka obalska straža je 11. avgusta ponovo morala da interveniše. Tom prilikom evakuisala je svih 70 putnika broda koji su prevezeni u luku Katakolo.
U akciji humanitarne organizacije SOS Humanity je više od stotinu izbeglica iz Sredozemnog mora spaseno i smešteno u Ankon u Italiji. Dva dana pre se 41 migrant udavio pošto im se čamac prevrnuo kod obale Tunisa.
Vesti o nesrećama u evropskim morima toliko su česte da ne čudi da mnoge od njih prođu ispod radara. Uzrok tome jesu sve veće aktivnosti migranata koje su u prethodnih 6 meseci dostigle nezapamćene cifre.
Agencija EU za zaštitu granica Forteks saopštila je da je u prvoj polovini ove godine više od 176 hiljada migranata ilegalno pokušalo da uđe u Evropsku uniju, što je najviše ikada zabeleženo. Broj ilegalnih izbeglica se uvećao za 13 odsto u odnosu na 2016. godinu kada je zabeležena do sada najveća aktivnost.
Najfrekventnija ruta je takozvani centralni koridor, koji od Tunisa preko Italije vodi do ostatka Evropske unije. Povećanom prilivu migranata najviše je doprineo ovaj koridor koji je od početka godine prešlo 89 hiljada izbeglica. Aktivnosti na ovoj ruti su u odnosu na prošlu godinu uvećane za 115 odsto.
Druga dva koridora ipak beleže pad u odnosu na prethodnu godinu. Na zapadu Mediterana dolasci izbeglica smanjeni su za 2 odsto dok je istočnomediteranska ruta rasterećenija za 29 odsto.
Kao posledica rasta učestalosti migracija, naročito na ruti centralnog Mediterana, više od 2000 ljudi nestalo je u Sredozemnom moru između januara i jula ove godine. Iz agencije Forteks ne očekuju da će se ove brojke u skorije vreme umanjiti: „U narednim mesecima bi opterećenje koridora moglo da se nastavi jer će krijumčari nuditi niže cene za migrante koji odlaze iz Libije i Tunisa usled žestoke konkurencije među kriminalnim grupama”.
Tagovi
