Svetska premijera: Koncert Lukas Genuišas i Kosta Jakić + otvoreni Atelje sa umetnicima

Koncert u Beogradu je prvi u nizu planiranih koncerata na svetskoj turneji ova dva muzičara,  koji je spojio nemoguce: pijanistu koji izlazi iz dinastije ruskih muzičkih pedagoga (baka Lukasa Geniušasa je Vera Gornostajeva  dok su mu roditelji pijanisti) i Kostu koji ima potpuno drugačiji muzički bekgraund.

Otvoreni atelje  sa umetnicima, dan posle koncerta bi omogućio svim zainteresovaim posetiocima da čuju od Lukasa i Koste delove njihovog istraživanja  o povezanosti klasične muzike sa njihovim otkrićem kompozitora Rzewskog i  performerskog “progovaranja” pijaniste, kao i o nužnosti eksperimentisanja u muzici koja ne dovodi korelativno do odustajanja od klasične muzike, već naprotiv do osvetljavanja klasične muzike novim svetlom  i ukazivanja na  njenu prisustnost u različitim novim kontekstima. Specijalni gost na otvorenom ateljeu biće dr Katarina Marković.

Lukas Geniušas

„Briljantnost i zrelost“ Erika Jeal, The Guardian

‘Izgleda da Geniušas zna kako sve da radi bolje od bilo koga…’Diapason Jan.2019

Rusko-litvanski pijanista Lukas Geniušas čvrsto se etablirao kao jedan od najuzbudljivijih i najistaknutijih umetnika svoje generacije.

Pohvaljen zbog svog ‘briljantnosti i zrelosti’ (The Guardian), pozvan je da drži recitale u najprestižnijim prostorima širom sveta kao što su Vigmore Hall, Concertgebouv Amsterdam, Salle Gaveau, Louvre Auditorium, Frick Collection Nev Iork, Phillips Collection, Teatro Karlo Feliče, Sala Verdi u Milanu i Velika sala Moskovskog konzervatorijuma. Takođe je redovno pozivan na festivale uključujući Gilmore Keiboard Festival, La Roques d’Antheron, Piano auk Jacobins, Rheingau, Ruhr Piano Festival, Schloss-Elmau i Lockenhaus Music Festivals.

Lukas Geniušas nastupa sa brojnim orkestrima, uključujući Filharmoniju Radio Francuske, Nacionalni orkestar Liona, Simfonijski orkestar NHK, Simfonijski orkestar grada Birmingema, Simfoniju Stavangera, Filharmoniju Sankt Peterburga, Kremerata Baltica, Ruski nacionalni orkestar, Simfonijski orkestar Mariinskog teatra, Simfonijski orkestar Mariinskog teatra, Toronto i Simfonijski orkestar Sent Galena pod dirigentskom palicom Valerija Gergijeva, Mihaila Pletneva, Leonarda Slatkina, Šarla Dutoa, Andreja Borejka, Tugana Sohijeva, Saulija Sondecisa, Antonija Vita i Rafaela Pajare da spomenemo samo neke.

Lukas je sezonu 2020/21 započeo nastupom u Pariskoj filharmoniji sa Esa-Pekkom Salonenom i Orkesterom iz Pariza, iako su naknadni pozivi da se pridruži orkestru na turnejama u Makau i Japanu, kao i angažmani sa Filadelfijskim orkestrom, Simfonijskim orkestrom Stavangera i Andris Poga, Nacionalnim tajvanskim simfonijski orkestrom i Džon Nelsons i Orchester National des pais de la Loire i Džonatan Hejvord otkazani usled pandemije. Međutim, za to vreme Lukas je imao mnogo nastupa, posebno u Moskovskoj, Sankt Peterburgskoj i Novosibirskoj filharmoniji, Nacionalnoj filharmoniji u Varšavi i na Nohant Chopin festivalu.

Najvažniji događaji 2021/22. uključuju nastupe sa Škotskim kamernim orkestrom i Maksimom Emeljančevim, Roial Northern Sinfonia i Martom Gardolinskom, Simfonijskim orkestrom iz Alborga i Andrisom Pogom, turneju sa Flandrijskim simfonijskim orkestrom i Kristiinom Poskom, recitale Lyon series, turneju Folle journe de Nantes i za Sociedad Filarmonica de Las Palmas de Gran Canaria. Kasnije tokom sezone, održaće koncerte sa sopranom Asmikom Grigorijanom u nekim od najprestižnijih evropskih sala, uključujući Ženevsku i Frankfurtsku operu, Laeiszhalle Hamburg i milansku Skalu.

Poznat po svojoj urođenoj radoznalosti i širokim muzičkim interesovanjima, Lukas Geniušas istražuje širok spektar repertoara, od baroka do dela savremenih kompozitora. Njegov repertoar se proteže od Betovenovih klavirskih koncerata do Hindemitovih Ludusa Tonalisa i Džona Adamsa, kao i snažno interesovanje za ruski repertoar kao što su Čajkovski, Rahmanjinov i, naravno, Prokofjev. On je strastveni kamerni muzičar i izuzetno radoznao izvođač i uživa u radu na novim delima savremenih kompozitora, kao i u obnavljanju retko izvođenog repertoara.

Ovi aspekti njegove karijere ogledaju se u diskografiji Lukasa Geniušasa koja je hvaljena od strane kritike, a koja uključuje dela Betovena, Bramsa, Rahmanjinova (kompletni Preludiji); Šopen (Etide opus 10 i 25), i snimci kamerne muzike (Ravel, Stravinski, Desjatnjikov, Šostakovič i Čajkovski sa Ajlen Pričin i Aleksandrom Buzlovim za Melodiju. Njegov prvi snimak na MIRARE Prokofjevskim sonatama nagrađen je ‘Choc’ de Classica i Diapason ‘Recital CD of the Year’ 2019. godine, njegov drugi je bio posvećen Šopenu (Sonata br. 3 i izbor Mazurka), a njegov najnoviji – Chants populaire – Desjatnikovu, Bartoku i Čajkovskom.

Rođen u Moskvi 1990. godine, Lukas Geniušas je 2008. diplomirao na Šopenovom muzičkom koledžu u Moskvi. Laureat je nekoliko prestižnih međunarodnih takmičenja, posebno srebrne medalje na takmičenju Čajkovski 2015. u Moskvi i na Međunarodnom Šopenovom takmičenju 2010. godine.

Od 2015. godine, Lukas Geniušas je istaknuti umetnik „Looking at the stars“, filantropskog projekta sa sedištem u Torontu, čija je svrha da dovede klasičnu muziku u institucije i organizacije (zatvore, bolnice i skloništa) gde ljudi možda nemaju priliku da je  dožive uživo u tradicionalnoj postavci.

“Kostina izvedba De Profundisa čini beskorisnim čak i pokušaj dolaska do tog nivoa savršenstva! On nije komad naučio, već  ga je interiorizovao neslućeno dobro.(…) Počevši da pripremam novi program sa kompozicijama u žanru „Pijanista koji govori“ (žanr za koji se zalaže Rževski), naišao sam na Kostu i slučajno ustanovio da je njegova osnovna muzikološka teza koju je nedavno izneo posvećena upravo ovoj temi. Ovaj duboki rad na analizi ne samo da mi je pomogao da se udubim u estetiku autora, već je u potpunosti prekalibrisao moj stav i razumevanje materije.(…)” Lukas Genuišas

Kosta Jakić je belgijski pijanista i dirigent srpskog porekla, koji je sa magna cum laude diplomirao na Kraljevskom konzervatorijumu u Antverpenu, odsek za klasični klavir. Svoj odnos prema muzici i svetu gradi na specifičan način, povezujućii ga sa istraživanjem i strašću za stvaranjem bliske veze sa svojom publikom. Spajajući granice tradicije i otkrića, njegovi koncerti su dragocena putovanja, kombinujući omiljeni klasični repertoar sa skrivenim draguljima modernističkog. Ukorenjen u ruskoj klavirskoj tradiciji, Kosta je započeo studije kod Sergeja Lešenka sa 12 godina, kasnije nastavivši na Kraljevskom konzervatorijumu u Antverpenu pod vođstvom Poline Lešenko od 17. godine kada počinje studije kroz program “mladi talenat” paralelno sa srednjom školom.

Propitujući mesto klasične i eksperimentalne muzike u današnjem svetu, svoja istraživanja zasniva na analizi mesta muzike u uslovima pritvora, determinizma i ograničenja. Nastupao je u najvećem litvanskom zatvoru sa organizacijom „Pogled u zvezde“ i na mestima koncentracionih logora iz Drugog svetskog rata u Belgiji. Njegovo istraživanje uloge muzike u svetu logora iz Drugog svetskog rata, njene suštinske i često skrivene uloge, dovelo ga je do susretq sa Simonom Gronovskim,  preživelim pripadnikom jevrejske zajednice koji se kao 10-godišnji dečak spasio Aušvica, skokom iz voza koji je odveo bespovratno ostali deo  njegove porodice.  Simon Gronovski, doktor pravnih nauka i veliki borac za mir i toleranciju u svetu podeljenom i dalje ratovima, je i samouki jazz pijanista. Sa njim je Kosta od tada sarađivao razmenjivanjem na ovu temu, kroz koncerte  za mir i dijaloge. Ivan Put, donedavni urednik fotografije najvećeg flamanskog dnevnog lista De Standard, u toku je dovršavanje filma na temu  međugeneracijskog susreta Simona i Koste.

Posle zavrsenog Kraljevskog Konzervatorija u Antverpenu, Kosta trenutno studira i medicinu na Slobodnom univerzitetu u Briselu (ULB) i potpredsednik je „Belgijskog doktorskog simfonijskog orkestra“ koji je ko-inicirao. Nastavljajući svoja istraživanja o ulozi muzike u uslovima logora i zatvora, kao kao i u svakodnevnom životu, nastavlja aktivno da uvodi muziku u zatvore sa organizacijom „Pogled u zvezde“. Njegov susret sa renomiranim kompozitorom Frederikom Rževskim iz Sjedinjenih Država, koga je Belgija imala čast da ugosti decenijama, živa razmena sa Rževskim i njegov briljantan um koji je stvorio žanr „speaking pianist/ (pijanista koji govori)“, naveli su Kostu ne samo da tumači De Profundis, komad za “govorećeg pijanistu” zasnovanog na tekstovima Oskara Vajlda napisanih tokom njegovog boravka u zatvoru, već i da analizira neophodnu korelaciju između klasične muzike i eksperimentalne muzike u današnjem svetu. Odatle uvodi ovu korelaciju u svoje muzičke programe. Ova potreba i strast dovode ga i do novog susreta sa  jednim od najvećih mladih pijanističkih talenata našeg vremena, Lukasa Genušias-a, sa kojim deli otkriće i strast prema Frederiku Rževskom, ali i prema povezanosti, neophodnosti i važnosti mešanja eksperimentalnih dela F. Rzevskog sa takozvanom “klasičnom muzikom”.

dr Katarina Marković je od 2004. godine bila redovni profesor muzikologije na Konzervatorijumu Nove Engleske u Bostonu, Masačusets, SAD. Rodom iz Beograda, Srbija, dr Marković je studirala i živela  kako u Evropi tako i u SAD.  Završila je doktorske studije  muzikološke nauke na Univerzitetu Brandeis, SAD, i radila je u akademskoj zajednici 25 godina objavljujući članke i učestvujući na naučnim konferencijama. Dobitnica je istraživačkih grantova i nagrada francuskog Ministarstva kulture, Maksa Kadea, Sachar fondacija, DAAD-a i Univerziteta Brandeis. U svojim istraživanjima  se specijalizovala za muziku kasnog i post romantizma, sa naročitom strašću za Gustava Mahlera. Na Konzervatorijumu Nove Engleske je poslednjih godina bila na poziciji šefa katedre Odeljenja za istoriju muzike i muzikologiju, kao i u raznim univerzitetskim komitetima.  Kao muzikolog i pijanista, svoj profesionalni život posvetila je obrazovanju mladih muzičara u razumevanju šireg aspekta njihove umetnosti. Naglašavajući društvene i kulturne uslove koji utiču na vrstu umetnosti koju danas proučavamo, kako u pogledu mogućnosti tako iu pogledu ograničenja, dr Marković nastoji da kod mladih muzičara probudi širi osećaj društvene odgovornosti u njihovom umetničkom stvaralaštvu. Mnogi njeni studenti su nastavili da formiraju i vode muzičke projekte, festivale i obrazovne i programe u SAD sa fokusom na kulturnu, rasnu i ekonomsku raznolikost. Dr Marković je takođe strastvena u otvaranju zidova elitnih umetničkih i akademskih institucija široj publici i ostvarila  je saradnju sa Muzejom lepih umetnosti u Bostonu,  na zajedničkim predavanjima i programima. Od nedavno živi i radi u Beču.