Kada je 1832. godine belgijski fizičar Jozef Plato izumeo fenakistoskop kako bi dokazao svoju tezu o perzistenciji vida, odnosno iluziji o pokretu koju stvara brzo smenjivanje statičkih prizora, malo ko je mogao pretpostaviti koliko je zauvek izmenio naš svet. U pitanju je bio rani uređaj za animaciju slika, koji je u 19. veku bio popularna igračka, da bi kasnije poslužio kao inspiracija pionirima tehnologije filma. Animacija, odnosno „oživljavanje“ slika, prešla je od tada dugačak put – od komičnih crteža koji se pomeraju, preko voljenih klasičnih crtaća do animiranih likova koje je teško razlikovati od pravih glumaca.
Zanimljivo bi bilo napraviti poređenje između slikarstva i fotografije, ili pozorišta i filma i početnog favorizovanja modernijeg i „stvarnijeg“, da bi se zapravo oba polako izjednačila, sa svim svojim prednostima i manama. Iako prvobitno doživljavana kao sadržaj za decu i mlađe uzraste, animacija je u poslednje vreme zauzela zasluženo mesto u vizuelnim i dramskim umetnostima i pokazala da itekako može obrađivati ozbiljne teme, pružajući do tad neslućene mogućnosti forme.
Očekuje se da će globalno tržište animacije do 2030. godine dostići vrednost od čak 640 milijardi američkih dolara. Domaći kreativni studio za animaciju, Iervolino Studios, čvrsto veruje da će kratki sadržaji postati broj jedan proizvod u zabavnoj industriji, jer ponašanje korisnika, posebno na društvenim mrežama, potvrđuje da je ljudima danas najlakše da se posvete petominutnom formatu a svi su izgledi da će se postepeno svesti na 60 sekundi. Posebno je zanimljivo što mnogobrojna istraživanja i analize tržišta pokazuju da, ukoliko im se sadržaj dopadne, korisnici nastavljaju da gledaju i ostaju angažovani na određenoj platformi i do tri sata. Tu možemo napraviti paralelu sa književnošću, odnosno pesmama ili kratkim pričama. Poput renesanse koju trenutno doživljava poezija koja se pokazala idealnom za mreže, distribucija i pristup zabavnom sadržaju transformisali su i način na koji progresivno prelazimo na kratke digitalne sadržaje. Želimo da ih konzumiramo onda kada nama odgovara, u kojim god okolnostima, a kratke forme nam to omogućavaju.
Zasebnu revoluciju napravile su i video igre, stvarajući novi univerzum zabave. Jedna od stvari koja poznavaoce industrije uvek iznova oduševljava jeste činjenica da sve vrste animacije i dalje imaju svoju publiku – od najstarijih varijanti 2D, do najnovijih potpuno imerzivnih iskustava koje nam omogućavaju VR i AI tehnologija. To samo dokazuje istinski umetničku i bezvremenu prirodu „nacrtanih pokretnih slika“, koje mogu, makar na kratko ispuniti onu iskonsku ljudsku potrebu – da se postoji i u nekom drugom svetu. Metaverzumi su prirodan nastavak na decision making igrice u kojima sami kreiramo svoje sudbine (naravno, do mere koje nam kreatori dozvole). Za privilegiju koju su nekada imali samo sinovi bogova, sada je dovoljno da upalimo kompjuter ili telefon i počnemo igru. Mi određujemo sve, od izgleda do karakternih osobina naših likova. I sve je moguće, a pre svega biti povezan. Ona bliskost koju nam se može činiti da smo izgubili napretkom nauke i tehnologije, vraća se na velika vrata gotovo neograničenim mogućnostima metaverzuma. I neće se zaustaviti na video igrama već će naći svoj prostor i u animiranom sadržaju za publiku svih uzrasta. Da parafraziramo jednu poznatu pesmu – To je strašno velik univerzum i nema razloga da budeš sam u njemu.
I zato danas, skoro dva veka nakon fenakistokopa, slavimo magiju koja i dalje pretvara naše snove u stvarnost i daje nam inspiraciju za nova maštanja. Srećan Svetski dan animacije želi vam Iervolino Studios, koji zajedno sa talentovanim umetnicima i kreativnim stručnjacima u Srbiji već dve godine stvara izuzetne priče za mlade i mlade u srcu širom sveta!
Tagovi
