Svetski dan prevencije samoubistva, koji se obeležava 10. septembra svake godine, ima za cilj da podiže svest, razbije stigmu koja obavija temu suicida i promoviše dokazano efikasne aktivnosti koje mogu doprineti smanjenju broja samoubistava širom sveta.
Samoubistvo predstavlja ozbiljan javnozdravstveni izazov sa značajnim društvenim, emocionalnim i ekonomskim posledicama. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 700.000 ljudi širom sveta svake godine odlučuje da okonča svoj život. Ova statistika čini samoubistvo jednim od vodećih uzroka smrti među osobama u svim uzrastima, a posebno među mladima.
Svako samoubistvo ima duboke posledice, ne samo za pojedinca, već i za njegove najbliže – porodicu, prijatelje i zajednicu.
Suicidalne misli uglavnom su rezultat složenih interakcija između genetskih predispozicija, mentalnih poremećaja, poput depresije i anksioznosti, kao i stresnih životnih događaja. Oko 90% osoba koje izvrše samoubistvo imalo je neku vrstu mentalnog poremećaja, dok su traume i velika količina stresa takođe značajni faktori rizika.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 700.000 ljudi širom sveta svake godine odlučuje da okonča svoj život.
Mlađa populacija je posebno ranjiva kada je u pitanju mentalno zdravlje i suicidalne misli misli. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, samoubistvo je među tri vodeća uzroka smrti među mladima od 15 do 24 godine. Vršnjačko nasilje, društveni pritisci, i problemi sa identitetom često igraju ključnu ulogu u mentalnom zdravlju mladih.
Studije su pokazale da vršnjačko nasilje može značajno povećati rizik od samoubilačkih misli i ponašanja. Takođe, digitalno nasilje i prekomerna upotreba društvenih mreža mogu dodatno pogoršati emocionalne probleme kod mladih, stvarajući osećaj izolacije.
Kod osoba srednjih godina, uzroci suicidalnih misli često uključuju stresne životne događaje kao što su gubitak posla, finansijski problemi i porodične krize. Stil života, uključujući visoke nivoe stresa, nezdravu ishranu i nedostatak fizičke aktivnosti, može značajno uticati na mentalno zdravlje. Finansijska nestabilnost je takođe jedan od vodećih faktora koji su povezani sa povećanim rizikom od depresije i samoubilačkih misli. Procenjuje se da skoro 15% odraslih osoba koje su pretrpele značajne finansijske poteškoće prijavljuje simptome ozbiljne depresije.
Oko 90% osoba koje izvrše samoubistvo imalo je neku vrstu mentalnog poremećaja, dok su traume i velika količina stresa takođe značajni faktori rizika.
Kod starijih osoba, problemi sa mentalnim zdravljem često su povezani sa fizičkim zdravljem i osećajem usamljenosti. Gubitak partnera, smanjena socijalna povezanost, i fizičke bolesti mogu doprineti osećaju samoće i i očaja. Statistike pokazuju da su stariji muškarci posebno ugroženi, sa stopama samoubistava koje su značajno više u ovoj grupi u poređenju sa ženama.
Uloga zajednice i profesionalna pomoć
U sprečavanju samoubistva ključnu ulogu imaju – SVI.
Kratki razgovori, iskreno interesovanje i podrška mogu napraviti veliku razlik, iako to ponekad ne izgleda tako. Povlačenje u sebe, osećaj besmisla i ili promene u ponašanju mogu biti znakovi da je nekome potrebna pomoć.
Studije pokazuju da pružanje emocionalne podrške i slušanje može biti od presudne važnosti. Pitanja poput „Kako se osećaš?“ ili „Da li ti treba pomoć?“ mogu otvoriti vrata za razgovor i pomoći osobi da se oseća manje usamljeno i izolovano.
Promena narativa o mentalnom zdravlju i otvoreni razgovori takođe mogu pomoći u smanjivanju stigme i podsticanju ljudi da potraže pomoć kada im je potrebna.
Prevencija samoubistava zahteva integrisani pristup koji uključuje podršku zajednice, vršnjačkih grupa i profesionalaca. Edukacija o prepoznavanju znakova samoubilačkih misli, pružanje emocionalne podrške, i promoviranje mentalnog zdravlja su ključni. Organizacije poput Nacionalne SOS linije za prevenciju samoubistava, koja nudi 24/7 podršku putem telefona 011/7777-000, igraju vitalnu ulogu u pružanju pomoći osobama u krizi.
Tagovi
