Sve jače suše i manjak pijaće vode upućuju naučnike da vodu potraže na očiglednom mestu – u morima i okeanima. Odsoljavanje je dugo važilo kao skupa i štetna metoda, ali tehnika napreduje.
„Nema tu šta mnogo da se razmišlja“, kaže Frithjof Kuper, koji se na Univerzitetu u Aberdinu bavi biodiverzitetom mora. „Za zemlje poput Kipra, nema druge opcije ako žele da održe standard života.“
Kuper govori o tome kako doći do pijaće vode. Ona je oduvek nejednako raspoređena, a u vreme sve većih suša postaje pravo blago.
Kipar, ostrvo u Sredozemnom moru, tako je bio prinuđen da se okrene odsoljavanju (desalinizaciji) morske vode kojom je okružen. Danas tako ostrvljani dobijaju četiri petine pitke vode.
Problem ne pogađa samo ostrva, već i sušne predele Afrike i Bliskog istoka. Stručnjaci veruju da će odsoljavanje igrati sve veću ulogu, iako je u pitanju komplikovan proces koji se dugo izbegavao jer je štetan po životnu sredinu.
Iako je 70 odsto planete prekriveno vodom, samo jedan odsto te vode je pitak. Druge metode – poput dobijanja vode iz ledenih bregova – i dalje su na dugom štapu.
Zato se kao nova nada posmatra upravo odsoljavanje, koje se na razne načine upražnjava već vekovima.
Bliski istok i Afrika upućeni na odsoljavanje
U svetu postoji oko 20.000 postrojenja za odsoljavanje, uglavnom metodom obrnute osmoze. Slana voda se pod određenim pritiskom potiskuje kroz membranu koja treba da zaustavi so i propusti čistu vodu. To troši dosta energije.
Deset najvećih takvih postrojenja su u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Izraelu, redom bogatim zemljama koje imaju manjak sveže vode.
Kako kaže Manzur Kadir, zamenik direktora Instituta za vodu, životnu sredinu i zdravlje pri Univerzitetu UN, oko 47 odsto odsoljene vode dobija se na Bliskom istoku i severu Afrike.
Zemlje tog regiona, kaže Kadir, nemaju izbora. Tamo kišnice i drugih izvora sveže vode ne bude ni za 500 kubika godišnje po glavi stanovnika, a to je upola manje od količine koju UN smatraju potrebnom za sigurno snabdevanje. Saharska Afrika će do 2050. postati „žarište manjka vode“, dodaje on.
„Odsoljavanje je izuzetna opcija za pribavljanje resursa vode“, kaže Kadir, posebno jer je tehnika tako napredovala da je cena takve vode znatno pala. Početkom veka, kubik odsoljene vode koštao je čitavih pet evra. Danas je deset puta jeftiniji.
Kipar je, recimo, na vreme gradio postrojenja za odsoljavanje. Koliko god da koštaju, kaže profesor Kuper, to je bilo oko deset puta jeftinije nego da se pijaća voda doprema iz Grčke.
Džabe voda, džabe struja
Ipak, sagovornici DW upozoravaju da odsoljavanje ima svoju cenu. Postrojenja koja rade sa obrnutom osmozom prosto gutaju energiju.
Studija na kojoj je radio Kuper pokazuje da su četiri kiparska postrojenja trošila pet odsto struje u zemlji i izazvala dva odsto emisije štetnih gasova. Povrh toga, milioni kubika slane toksične smese koja je ispuštana nazad u more uništili su okolne ekosisteme morskih trava.
U studiji na kojoj je Kadir radio 2019. godine, pokazano je da talozi soli izvađene iz vode tonu i ugrožavaju mikroorganizme koji su ključni za lanac ishrane.
Deo rešenja je u obnovljivim izvorima energije. Kipar, recimo, trideset odsto svoje energije dobija ovako, uglavnom od Sunca.
Berlinska kompanija Boreal Light razvila je postrojenja za odsoljavanje koja uopšte nisu priključena na energetsku mrežu, već nezavisno funkcionišu koristeći sopstvene solarne panele i vetrenjače.
„Vodu iz mora dobijamo besplatno, struju od Sunca i vetra dobijamo besplatno, tako da možemo proizvesti hiljadu litara sveže vode za pedeset centi“, kaže Ali Al Hakim, šef firme Boreal Light.
Kako dodaje za DW, ta cena je danas slična pribavljanju sveže vode iz reka ili bunara.
Kuda sa talogom?
Kako kaže Frithjof Kuper, bolje rešenje za talog soli bilo bi da se on zadrži na kopnu. U tim talozima se takođe mogu naći vredni materijali poput magnezijuma, kalcijuma, stroncijuma, litijuma ili uranijuma.
Korišćenje tih materijala je važno, kaže Manzur Kadir, posebno „u zemljama koje proizvode velike zapremine taloga uz relativno nisku efikasnost, poput Saudijske Arabije, Emirata, Kuvajta i Katara“.
Kako dodaje, u tom procesu su najdalje odmakle Sjedinjene Države gde se dobija 12 odsto svetskih zaliha odsoljene vode, a tako proizvodi samo 3,9 odsto slanog toksičnog taloga.
„Odsoljavanje je očigledan put kojim treba ići“, kaže na kraju Kuper. „Naš posao je da ga učinimo
Tagovi
