Ušli smo u novu ratnu godinu. Prvo lice množine u pisanju je potrebno jer se rat u Ukrajini svekoliko odražava na čitav svet, a Balkan posebno zbog političke i bezbednosne složenosti. Svima bi kraj rata dobro došao, ali nade nema. Nastaviće se brutalno uništavanje ljudi i tehnike na istoku. Nema indicija da će jedna od dve strane (i da ne zaboravimo strani faktor, tj. NATO) da pokrene neki konkretan, održiv, pokušaj pregovora o primirju.
U proceni odnosa snaga na frontu utrošak resursa je ključno pitanje – da li će Ukrajinci moći da održe popunu jedinica ljudstvom i da li će nastaviti da pristižu sredstva ratne tehnike iz NATO-a. Ruska strana suočiće se primarno sa preispitivanjem stava javnog mnjenja koje više nije masovno svrstano uz stranku rata. Ruska vlast mora da sačuva autoritet pred narodom borbom za četiri ukrajinske oblasti koje su od prvih dana oktobra prošle godine proglašene delom federacije. Sada to mora silom, tenkom i haubicom, da se dokaže i odbrani.
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 12. JANUARA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO JE NA NSTORE.RS