Svi mitovi o saobraćaju u Srbiji su tačni – Čitajte u Nedeljniku

Mnogi ovog leta brinu brigu zvanu putovanje, sunčanje, SPF, višak kilograma… Saobraćajci – i svi koji planiraju nekuda da krenu da bi brinuli o SPF-u – brinu o letu koje donosi povećanje broja saobraćajnih nezgoda. Proteklog vikenda, u tri odvojene autobuske nesreće bilo je poginulih i povređenih. Samo sedam dana ranije, žrtve su se brojale širom zemlje.

Statistika ne govori sve. Prema podacima Saobraćajne policije, prošla godina bila je najbezbednija otkad se statistički beleže saobraćajne nezgode i njihove posledice. U odnosu na 2020. godinu (ne zaboravimo kontekst: pandemija), zabeleženo je smanjenje saobraćajnih nezgoda. I to bi bilo to od dobrih vesti. Jer od 2020. tu je i značajno povećanje učešća alkohola u procentu saobraćajnih nezgoda.

„Pogotovo 2021. ljudi su osetili olakšanje i mislim da je poprilično zaživeo domaći turizam. To se odmah odražava na bezbednost u saobraćaju: otvoreno je mnogo destilerija, vinarija, mnogo više festivala. Ljudi prave nedeljni izlet: odete ujutru u nedelju ili u subotu, prespavate i vratite se; što često podrazumeva konzumaciju alkohola. To je jedna strana medalje. Druga strana su festivali, koji su i prethodnih godina bili, ali od 2020. je znatno veći broj posetilaca. Generalno, njih najviše ima u toj letnjoj, turističkoj sezoni. Čest je slučaj da mlađi konzumiraju alkohol i, nažalost, veliki broj nezgoda se desi u popodnevnim časovima, zapravo posle 00 do 05 časova, gde dolazi do fatalnih nezgoda, koje izazivaju vozači koji su bili pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci“, priča za Nedeljnik načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević.

„Malo ljudi shvata i koliko je umor veliki uticajni faktor za nastanak saobraćajne nezgode. Evo radi ilustracije: ukoliko ne spavate 17 sati, kad upravljate vozilom to je isto kao kada vozite skoro pod jednim promilom alkohola.“

Bitno je ne potceniti razmere uticaja visokih temperatura na bezbednost u saobraćaju. Koliko poznajete vozača koji „ne voze zimi, jer je sneg“? A kakva je situacija kada upekne zvezda? Visoke temperature nisu ništa manje opasne od snega, magle, sumaglice i drugih okolnosti.

„Poenta je da vozači shvate, pogotovo oni koji idu na put, da moraju na 200 km ili na dva sata da prave pauze, da moraju da krenu odmorni, sa tehnički ispravnim autom, da su naspavani, da se pripreme za vožnju, da ne voze noću ukoliko nisu iskusni vozači. Prirodno, organizam noću nije spreman na vožnju koja je preko sedam sati vožnje. Koliko god imali privid, da smo popili kafu ili čaj, osvežili se, nismo mi odmorili organizam, samo smo trenutno prevarili receptore“, objašnjava naš sagovornik i dodaje da se najviše nezgoda desi od 15 do ponoći, a da su kritični dani dešavanja petak, subota, nedelja.

„Cena saobraćajnih nezgoda na godišnjem nivou je negde oko četiri milijarde evra. U prethodnih pet godina potrošili smo dvadeset milijardi evra, to je valjda polovina skoro našeg društvenog duga. Samo jedna godina je četiri milijarde evra. Vidite koliko je to. I to je podatak SZO, koja kaže da jedan poginuli košta državu preko tri miliona evra. Jedan teško povređeni košta preko 450.000 evra, a jedan lako povređeni – 35.000 evra“, navodi Lakićević.