Milorad Dodik je držao konferenciju za štampu, ispred njega su bili mikrofoni, ispred njega su, da se pretpostaviti, bili novinari – mada kakvo je vreme došlo i takvu pretpostavku treba uzeti s rezervom – a u jednom trenutku se čulo zvono sa mobilnog telefona.
Dodik je pogledao u telefon, blagi smešak na licu nije mogao, verovatno nije ni hteo, da sakrije.
„Samo da vidim kako je bilo u Neumu“, rekao je srpski član Predsedništva BiH i javio se potom na ovaj vrlo važan poziv.
„Hej, Dragane, Mile je… Gde si, kako si? Jesi živ, sunce ti…“, rekao je Dodik u slušalicu.
Dragan je nešto govorio, nije moglo da se čuje šta, ali šta god da je rekao izazvalo je sledeću Dodikovu reakciju: „Svaka čast, baš mi žao što nisam tu da popijem s tobom piće.“
Dragan sa druge strane žice bio je Dragan Čović, predsednik HDZ-a, bosanskohercegovačkog „ogranka“, lidera bosanskih Hrvata kome je po sadašnjem stanju stvari pristup Predsedništvu, tamo gde Dodik trenutno predstavlja Srbe iz BiH, prilično onemogućen. Konstrukcija političkog sistema dejtonske BiH jeste komplikovana i zamršena, da je ponekad teško da se čovek u njoj snađe, a u konkretnom pitanju, predstavnici Hrvata već godinama unazad se žale da je izbor za hrvatskog člana Predsedništva uz neke druge pozicije koje se biraju po etničkoj kvoti kompromitovan činjenicom da se na ta mesta biraju ljudi glasovima Bošnjaka, a kao simbol toga je Željko Komšić, dugogodišnji član Predsedništva i predstavnik Hrvata, mnogi će reći samo formalno, mada ni on ne krije da je njegova politička odrednica „građanska BiH“.
Ono što se dešavalo u Neumu, a što je toliko zanimalo Dodika, zapravo su stranački pregovori o izmenama izbornog zakona, posredovani kroz medijaciju iz SAD i EU. Trodnevni pregovori nisu dali rezultat. Nije bilo do kraja jasno zbog čega je Dodik želeo da popije piće sa Čovićem.
Tek i Dodik je tom prilikom preneo da je opšti utisak da „politički predstavnici Muslimana“ – Dodik je inače u svoje nastupe „vratio“ odrednicu iz doba SFRJ koja se odnosila na Bošnjake – nisu želeli dogovor. Predstavnici bošnjačkih stranaka su čvrsto pri stavu da brane multietničnost BiH, da jesu za autentično predstavljanje hrvatskog naroda, ali ne na štetu multietničnosti.
Takve logički suprotstavljene teze su zapravo suština bosanskohercegovačke politike.
„Mi smo podržali opravdane zahtjeve hrvatskih političkih predstavnika da oni imaju adekvatne, odnosno svoje predstavnike i da je to suština i Dejtonskog sporazuma i funkcionisanja Bosne i Hercegovine. Bošnjaci, muslimani, žele dominaciju, majorizaciju. To vežbaju nad Hrvatima u Bosni i Hercegovini“, rekao je Dodik.
Dodika je, međutim, interesovalo – malo više od toga šta se desilo u Neumu – da li Čović dolazi u utorak.
Utorak je bio dan održavanja Posebne sednice Skupštine Republike Srpske sa temom dokument „Političko-ekonomska situacija u BiH“. Sam naziv nije previše atraktivan, ali u kontekstu svih nestabilnosti u BiH, gde je izborni proces, pre svega u „federalnom delu“ samo jedan mali deo slagalice, jasno je zašto je ova sednica izazvala pažnju.
Dodik je rekao da se ne dešava ništa dramatično, da je sasvim normalno da se posle šest meseci razgovara o situaciji u BiH u Narodnoj skupštini, koja je donela zaključke o tome da srpski predstavnici ne učestvuju u radu zajedničkih institucija BiH dok se ne povuče nametnuti zakon Valentina Incka o kažnjavanju negiranja genocida.
„Narodna skupština je mjesto za diskusiju gdje se to danas nalazimo, šta su opterećujuće tačke za BiH, kao društvo i kao zajednicu, koja su to opterećenja koja nose određeni konstitutivni narodi i na koji način možemo zajednički doći do rješenja“, rekla je predsednica RS Željka Cvijanović. „Nažalost, samo smo od hrvatskih političkih predstavnika dobili pozitivan signal da su uvijek raspoloženi za razgovor, da pričaju o tome šta su problemi i moguća rješenja, dok je odgovor bošnjačke političke scene bio negativan.“
Čovićev HDZ je, inače, još u novembru podržao u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH – Dodikovu inicijativu za stavljanje van snage i taj predlog je imao delegatsku većinu, ali nije imao entitetsku većinu među članovima iz Federacije. I to je taj jedan primer kako funkcioniše donošenje odluka u BiH.
Dodik je pri stavu da će Srpska da vrati nadležnosti i da neće da učestvuje u radu institucija dok je na snazi Inckov zakon. U međuvremenu je Milorad Dodik dobio (još jedne) sankcije od SAD, a u međuvremenu je od Dodika stigao i jedan predlog koji može da deluje kao pokušaj kompromisa – zakon koji bi sa istim predviđenim kaznama kao Zakon o zabrani negiranja genocida – zabranio etiketiranje i nazivanje bilo kog naroda ili entiteta „genocidnim“.
„Mi ćemo predložiti zakon da se Republika Srpska i srpski narod ne može nazivati pogrdnim imenima, otići ćemo tamo i vidjećemo dalje. Ako bude volje da se radi, radićemo“, rekao je Dodik.
Bakir Izetbegović, predsednik SDA, u prvoj reakciji je rekao da je to prihvatljivo.
„Nemamo nameru da vređamo entitete i narode. Tako da ovo jeste jedan izlaz“, rekao je Izetbegović.
Možda Dodik nije toliko otporan na američke sankcije koliko se činilo ili je veštiji nego što mu mnogi daju za pravo. Tek, oni koji poznaju političku scenu u BiH, skloniji su verovanju da se Dodiku najmanje pravi kompromis sa Izetbegovićem, baš kao što se Izetbegoviću najmanje pristaje na Dodikove predloge.
Složna braća.
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na kioscima od četvrtka, 3. februara, a u digitalnom obliku dostupan na Nstore.rs
Tagovi
