Društvenim mrežama odjeknuo je grafički prikaz istraživanja o načinu na koji su se parovi upoznavali od 1930. godine do danas. Ispostavlja se da se sa dolaskom interneta zaista promenilo sve. Tako je kontakt „uživo“, staro dobro provodadžisanje i upoznavanje partnera preko porodice, prijatelja, pa i posla – prošlost. Sada je dominantan kanal onlajn svet. Jer trenutno stanje je takvo da su tri od pet veza počele onlajn.
„To istraživanje se odnosi na SAD gde se ljudi, pre svega, upoznaju onlajn (oko 60% parova se upoznalo na taj način). Ne postoji takvo istraživanje kod nas, ali to je globalni trend i možemo samo da očekujemo da će se širiti. Baš kao i svetska epidemija usamljenosti i depresije. Svi smo u tom kolu! Zato bi valjalo opismeniti se i u tom polju. Pre nešto manje od 100 godina i svet je izgledao potpuno drugačije, pa nije iznenađujuć rezultat istraživanja da su se ljudi upoznavali preko porodice i rodbine. Škola je bila mesto gde se nalaze prve simpatije, pa i ne čudi da su to bila mesta upoznavanja budućih parova. Funkcija porodice, koja je i dalje najvažniji centar socijalizacije licem u lice sve više slabi, a nekadašnja ‘ako imaš prijatelje koliko imaš prstiju na jednoj ruci – bogat si’, više ne važi. Epidemija koronavirusa i sve mere koje su je pratile ‘dotukle’ su naše neposredne socijalne navike, pa su ljudi naviknuti da ‘naručuju hranu i piće’ našli mnogo jednostavniji i lakši način da se povežu, bez straha da će biti odbijeni“, objašnjava psihoterapeutkinja Biljana Ćulafić.
I iskustvo psihoterapeuta Stojana Mišića poklapa se sa nalazima istraživanja – ljudi se sada uglavnom upoznaju preko mreže.
„Sada svi imamo profile onlajn i virtuelni identitet. Ne bih rekao da su to dve ličnosti, već jedna, samo podeljena na dva dela. Imamo ono što pokazujemo drugima na društvenim mrežama i imamo ono što smo zaista. Iz mog iskustva, ljudi su mnogo drugačiji u virtuelnom svetu: predstavljaju se onako kako bi želeli da ih drugi vide, a ne onako kakvi su zaista. Onda kada se upoznaju onlajn, dođe do razočaranja, ili su ljudima očekivanja prevelika. Napredak tehnologije je poslužio da se ljudi na neki način otuđe jedni od drugih. Jer, sad ako hoćeš da vidiš šta radim, možeš da mi pošalješ poruku, ne moraš da dođeš do mene kući da mi doneseš sto grama kafe, pa da pijemo“, izlaže Mišić.
Sve što ne možeš da slikaš, danas kao da i ne postoji. Sve što možeš da ulepšaš, najverovatnije ćeš ulepšati. To dovodi do raskoraka želje i stvarnosti, a posledično i do jednog osećanja koje kada osetiš, celog te oboji.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS