„Svi znaju da se tu proizvode cigarete za šverc“

U jednoj slobodnoj trgovinskoj zoni Ujedinjenih Arapskih Emirata proizvodi se 60 milijardi cigareta godišnje. Sumnja se da većina te robe biva prodata ilegalno širom sveta. Reporter DW se raspitao i na licu mesta.

Na sajmu duvanskih proizvoda u Dubaiju veoma je živo. U velikoj hali u blizini blještavog nebodera Burdž Kalifa kupci gustiraju cigarete, ispituju listove duvana i njegov kvalitet. Tek onda se upuštaju u cenkanje.

Ali pravi posao obavlja se 45 kilometara južnije, u slobodnoj trgovinskoj zoni Džebel Ali (Jebel Ali Free Trade Zone). To je ogromna, prašnjava industrijska zona krcata fabrikama i skladištima. Tu je i jedna od najprometnijih pomorskih luka na svetu.

Zona je pod strogim obezbeđenjem, a posetiocima je potrebna posebna propusnica. Mnogo robe koja se tu proizvede nikada i ne uđe na tržište Emirata.

Proizvodnja za ilegalnu prodaju

U zoni Džebel Ali nalazi se više od dvadeset fabrika koje proizvode milijarde cigareta i drugih duvanskih proizvoda. To je ogroman biznis. Ujedinjeni Arapski Emirati prošle godine su izvezli cigarete u vrednosti od tri milijarde evra. Duvan je toj zemlji po važnosti odmah iza nafte, zlata i sirovog aluminijuma.

Međutim, prema informacijama velikog broja svetskih agencija, mnogo toga što dolazi iz te trgovinske zone proizvedeno je s namerom da nikada ne prođe nikakvu kontrolu carine neke države. Tu se proizvode i cigarete koje se ilegalno prodaju, bez ikakvih poreza i državnih nameta.

Sve to teško pogađa i Evropsku uniju. Prema procenama Evropskog ureda za borbu protiv prevara (OLAF), šverc i prodaja ilegalnih cigareta u državama-članicama EU stvara štetu od oko deset milijardi evra godišnje.

Nelegalne cigarete proizvode se i unutar same EU, u tajnim fabrikama, a deo dolazi i sa Dalekog istoka. Ali kada je reč o susedima EU, dve zemlje se posebno ističu: Belorusija i Ujedinjeni Emirati.

„Jeftine bele“ cigarete

„Poseban problem nam stvara šverc takozvanih jeftinih belih cigareta iz Belorusije i nelegalna proizvodnja u slobodnim zonama Ujedinjenih Arapskih Emirata“, kaže za DW portparol OLAF.

Termin „jeftine bele“ (cheap whites) cigarete često se može čuti u tom poslu. On može da znači svašta: to su po pravilu cigarete legalnih fabrika, ali i cigarete „bez imena“, često kopije poznatih svetskih marki, bez akcizne markice.

Takođe, te cigarete mogu da budu napravljene od kvalitetnog duvana, ali isto tako i od ko zna čega. Analize su u njima nalazile svašta – od arsena i pesticida pa do izmeta pacova. Najčešće se prodaju ilegalno, ali uvek ima načina da uđu i u legalni lanac prodaje.

Udeo takvih cigareta na tržištu varira od države do države. Tako je u analizi međunarodne revizorske službe KPMG utvrđeno da je u zemljama Magreba 2016. popušeno oko 13 milijardi cigareta, a da je njih oko 7,4 milijarde – više od polovine – stiglo na tržište na ilegalan način. U zemljama zapadne Evrope taj procenat je naravno manji, ali nigde na svetu nije nula odsto.

Slobodne carinske zone širom sveta pravo su mesto za proizvodnju takvih cigareta, ali nijedna zona ne može da se meri sa onom u Ujedinjenim Arapskim Emiratima: „Tu je najveća koncentracija proizvođača u čitavom svetu“, kaže za DW Endi Karter.

Karter je istražitelj i radi za Japan Tobacco International (JTI). Nisu ga slučajno poslali baš u Ujedinjene Arapske Emirate. Procenjuje se da u Slobodnoj trgovinskoj zoni Džebel Ali bude proizvedeno oko 60 milijardi ilegalnih cigareta.

„Svi znaju da se tu proizvodi za šverc. Ali oni proizvode prilično legalno i dokumenta se menjaju tek u trenutku slanja cigareta na tržište, a onda se one u papirologiji navode kao recimo nameštaj ili igračke“, dodaje Karter.

Ogromne zarade, a blage kazne

DW je posetio neke od tih fabrika cigareta. Treba li uopšte reći da svi tamo tvrde da nikad ništa nisu ni čuli o ilegalnim cigaretama?

Raješ Rora upravlja firmom Global Tobako FZCO. Taj proizvođač cigareta ima sedište u zoni i tu proizvodi i marke poput Ričmana. Baš tu marku, popularnu na severu Evrope, carinici EU veoma često su otkrivali u skrovištima švercera.

Ali Rora nam kaže da ne zna ništa o tome i dodaje da sumnja da je neko falsifikovao tu marku cigarete koju inače i njegova firma proizvodi.

U fabrici Orhid tobako kažu nam da većinu svojih cigareta prodaju u Evropi i Rusiji, ali dodaju i da nemaju nikakvog posla s krajnjim kupcima: „Mi poslujemo samo sa posrednicima“, objašnjavaju u fabrici.

Kad Endiju Karteru kažemo šta smo čuli u fabrikama, on samo prezrivo odmahuje rukom. Kaže da svi tamo znaju šta se događa i kakav se posao vodi.

Ali javnost često ne zna šta se dešava. Nebrojeni filmovi su snimljeni na temu šverca narkotika ili oružja. Ali cigarete kao da nisu dovoljno seksi tema – ionako su sveprisutne.

U stvari je to ogroman posao u kojem učestvuju i najveći igrači podzemlja. Jedna kutija cigareta kod proizvođača košta oko 20 evro-centi. To znači da se kontejner cigareta koji se proizvođaču plaća tek nešto više od 50.000 evra, u EU može prodati za oko milion i po evra.

Što je još bolje za taj prljavi biznis, čak i ako vas uhvate – kazne za šverc cigareta uglavnom su blage.