Uz dozvolu izdavača, ekskluzivno donosimo najzanimljivije delove fascinantne životne priče Jelisavete Karađorđević (iz knjige „Tamo daleko“)– možda i najfascinantnije srpske biografije – u kojoj se prepliću srpska i svetska istorija, Holivud i politika, lične patnje i borbe, porodične drame i iskupljenja…
***
U to vreme su se Liz Tejlor i Ričard Barton rastali, i ja sam počela da izlazim s Bartonom. Na jednom od tih sastanaka upoznao me je sa svojim dobrim prijateljem Piterom O’Tulom. Vrlo brzo su obojica bili užasno pijani, a veče se završilo tako što su se njih dvojica takmičili ko će onog drugog napiti toliko da padne pod sto. Priznajem da mi nije bilo nimalo zabavno. Valjda zato što sam bila trezna.
Ričard Barton, tada samac, nameravao je da se oženi mnome. Da sve bude još neverovatnije, Nil i on su jedne večeri u mojoj kuhinji na Kings roudu podrobno razmotrili tu temu. Nil i ja smo se u to vreme već bili rastali, ali ostali smo u prijateljskim odnosima. Ričardu se sviđala ideja da se oženi princezom, makar i bez zemlje (na kraju krajeva, on je bio britanski državljanin, a to tamo ima neku težinu!), a meni se dopadala mogućnost da zaigram na filmu.
Povrh svega, bio je sjajan sa decom. Naročito ga je Katarina volela. Mislim da je on imao najveći uticaj na njenu odluku da se bavi glumom. Kristina, sa druge strane, nije bila oduševljena Ričardom. I inače se retko događalo da se mojim ćerkama dopadaju iste osobe i stvari. Oduvek su bile potpuno različite.
Kada sam ispričala Ričardu šta se desilo našoj porodici u Jugoslaviji 1941, on je toliko pobesneo na Čerčila da je napisao ljutito pismo Bi-Bi-Siju. Naslov teksta je glasio „Igrati Čerčila znači mrzeti ga“. Posle toga nikad više nije igrao Čerčila.
I možda bi sve bilo drugačije da Ričard nije imao zaista veliki problem sa alkoholom. Ako su mi u početku njegovi ispadi u alkoholisanom stanju bili simpatični, s vremenom je to postajalo nepodnošljivo i preraslo u pravu moru. Kulminacija se dogodila u Nici, gde je Ričard snimao „Džekpot“, a jedan deo scenarija je bio napisan specijalno za mene. Terens Jang je bio reditelj tog filma. Ipak, producentima je ponestalo novca, pa tako „Džekpot“ nikada nije dovršen. Bilo je zaista zabavno učestvovati u snimanju filma, ali ne i prisustvovati Ričardovom danonoćnom opijanju.
Za doručkom u hotelu „Negresko“ u Nici razmišljala sam o Ričardovom pijanstvu od prethodne noći. Bila je to poslednja kap u prepunoj čaši i spremala sam se da se tog jutra vratim u London. Sama.
Naručio je bladi meri.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 09. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
