Kao predratni kraljev diplomata koji je prisustvovao potpisivanju Trojnog pakta, kao jedan kroz jedan gospodin Andrić koji bi se u vreme kada drugovi dolaze na vlast po svim inercijama našao sa neželjene strane papira na kom piše „u ime naroda“, on je komunistima bio veoma važan.
U njegovoj metamorfozi u druga Andrića, koja je i u seriji eksploatisana, dve se stvari možda zanemaruju: jedna je njegovo jugoslovenstvo, a druga to što je uprkos svom samotnjaštvu tokom rata, ipak u to vreme ostvarivao prijateljstva koja će mu mnogo značiti. Na primer sa Markom Ristićem, sa kojim se ponajviše zbližio tih ratnih godina – i koji će mu biti jedan od ključnih zastupnika pred novim vlastima – iako su se poznavali već koju deceniju unazad. Nije slika crno-bela, pa tako ni Andrićev prelazak na „drugu stranu“, ne treba potcenjivati ni intelektualni uticaj Marka Ristića tokom tih ratnih godina, mada je Andrić u svojim zapisima više insistirao na ljudskoj bliskosti, a ne na slaganju.
Tek, Milovan Đilas je decenijama kasnije pisao da je Andrić precenjivao opasnosti od novog režima: on je više bio potreban novoj vlasti nego ona njemu.
Radovan Zogović je pisao kako se za Andrićevo odbijanje da potpiše Apel srpskom narodu pročulo među partizanima za vreme rata, tako da je to već omekšalo i tvrdokornu antipatiju među ekstremnijim komunistima, iako je retko bilo naići na nekog ko bi bio iole blagonaklon prema predstavniku starog režima bilo koje provenijencije, kao što nije bio blagonaklon ni Andrićev ratni drug Marko Ristić koji je tih meseci pozivao na žestoki obračun sa ostacima starog sistema.
Rašeta u svom tekstu podseća da se u memoarima „U žitu i kukolju“ hrvatskog emigranta Mladena Žigrovića navodi da je Ante Pavelić, koji je Krležu 1944. dva puta doveo u Banske dvore, pitao: „A što vi mislite o Ivi Andriću?“
„A, fra Ivo, Gospođica“, podrugljivo je kazao Krleža. Poglavnik ga je tada šokirao da razmišlja da Andrića dovede u Nezavisnu državu Hrvatsku…
Svima je Andrić bio važan.
A to je još vreme kada nema objavljenih dela „Na Drini ćuprija“ i „Travnička hronika“.
Svima su ovde, oduvek, bili važniji pisci od knjiga, zbog čega je i zaživeo onaj aforizam da imamo više dobrih pisaca nego dobrih knjiga.
CEO TEKST PROČITAJTE U ROĐENDANSKOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 10. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 665
UZ SVAKI NOVI BROJ NEDELJNIKA NA POKLON DOBIJATE KNJIGU „ALEN DELON I SRPSKI DOBRI MOMCI“
Tagovi
