Piše: Christian Finkbeiner
Reprezentacija Švajcarske je iz godine u godinu, tokom čitave protekle decenije, smanjivala jaz između svog kvaliteta i kvaliteta najboljeg tima na svetu. Neki od najznačajnijih igrača, kao što su Granit Džaka, Rikardo Rodrigez i Haris Seferović, postali su svetski prvaci do 17 godina 2009. godine i sada čine kičmu ovog tima zajedno sa igračima koji su se plasirali u finale Evra do 21 godine 2011. godine, uključujući Jana Zomera i Đerdana Šaćirija.
Bili su izuzetno dosledni u kvalifikacijama za turnire i samo su jedan propustili (EURO 2012) u poslednjih 16 godina. Samo jedan je nedostajao, Euro 2012, u poslednjih 16 godina.
I pored spomenutih jakih pojedinaca, uspeh Švajcarske, koja je uspela tri puta zaredom na velikim takmičenjima da prođe grupu, a zatim i da uđe u četvrtfinale, uspeh ovog tima zavisi od kolektiva.
„Nemamo Ronalda i Mesija u timu, funkcionišemo samo kada radimo zajedno“, kaže kapiten Džaka. „Svima je veoma neprijatno da igraju protiv nas.“
Bivši selektor Vladimir Petković (vodio tim od 2014. do 2021) igrao je dominantan fudbal zasnovan na posedu lopte, a Murat Jakin, aktuelni selektor, samo je malo prilagodio plan napada. Tim igra direktnije i manje predvidljivo.
Trener
Bilo je podignutih obrva kada je bivši švajcarski internacionalac Murat Jakin dobio zadatak da zameni Petkovića u avgustu 2021. godine. U to vreme Jakin je trenirao FK Šafhauzen u švajcarskom drugom rangu. Ali on ima odličan pedigre kao trener, a njegov najveći uspeh seže u prošlost u Bazelu, koji je doveo do dve titule u Švajcarskoj 2013. i 2014, kao i do polufinala Lige Evrope. Njegovo šarmantno držanje je popularno u Švajcarskoj.
Zvezda tima
Granit Džaka je neprikosnoveni lider tima i nastavio je to da bude uprkos nekim neslaganjima sa selektorom. Kapiten Švajcarske propustio je odlučujuće kvalifikacije za Svetsko prvenstvo pre godinu dana, ali je u Ligi nacija dokazao da je neophodan ovom timu. U Arsenalu ove sezone igra svoj najbolji fudbal u karijeri.
Neopevani heroj
Verovatno je najtačnije reći da je Remo Frojler najpouzdaniji igrač u ovom švajcarskom timu. Igrač iz snova za svakog trenera, jednostavno nikada ne prestaje da trči, a neumoran je i u zatvaranju rupa ispred odbrane i u duelima koje po pravilu dobija. Nije uspeo da napravi proboj u Švajcarskoj i iznenadio je mnoge kada je prešao u Atalantu početkom 2016. godine, ali se razvio do neprepoznatljivosti i postao vitalan igrač za ekipu iz Bergama. Tokom leta je prešao u Notingem Forest.
O Kataru
Švajcarski fudbalski savez je jasno izrazio svoja osećanja, izdavši saopštenje pre nego što su kvalifikacije i počele: „Odlučili smo se za dijalog, protiv bojkota i želimo da se aktivno angažujemo na pitanjima ljudskih prava…“ Predsednik švajcarskog FA je takođe suosnivač radne grupe UEFA, koja je redovno putovala u Katar kako bi ispitala situaciju tamo.
Himna
Zove se „Švajcarski psalam“ i komponovao ju je 1841. godine Alberih Cvisig, cistercitski monah iz manastira Vetingen, na tekst Leonharda Vidmera iz 1840. koji je on donekle prepravio. Tekst himne postoji na četiri različita jezika: nemačkom, francuskom, italijanskom i romanšu. Himna nije uvek bila popularna, ali se sada može čuti na mnogim sportskim događajima. Ne pevaju je svi igrači, s obzirom na to da su mnogi od njih imigranti, pa se uzdržavaju od pevanja. Svi igrači drže ruku na srcu tokom himne u znak poštovanja i solidarnosti prema matičnoj zemlji.
Kultni heroji
Josef „Seppe“ Hugi je bio švajcarski heroj na Svetskom prvenstvu 1954, postigao je ukupno šest golova i završio na drugom mestu liste strelaca, iza Kočiša. Tri gola je postigao u četvrtfinalu protiv Austrije, u utakmici koju je Švajcarska ipak izgubila rezultatom 7:5.
Tagovi
