Jedan od naših najboljih glumaca Tihomir Stanić, govoreći o svojoj izuzetnoj karijeri i o novom filmu „Delirijum tremens“ kolegi Branku Rosiću u prethodnom broju Nedeljnika, otkrio je da je zbog alkohola „umro nekoliko puta“. Da je sve oko alkohola jedna zabluda, pa i ono u društvu „ajde jednu“, ceo „taj mit o alkoholu i oduševljenje“. „Ti pijani ljudi ubijaju po putevima. Pijani ljudi tuku po kućama žene i decu“, skenirao je našu javnost Tihomir Stanić.
I apsolutno je u pravu. Dovoljno je otvoriti novine i videti svu našu zbilju. Nedavno, kada je mladi, pijani vozač BMW-om usmrtio četvoro ljudi, mediji su objavili da je, dok su mu objašnjavali šta se dogodilo, izgovorio nešto u stilu: „pa, desilo se, popio sam 12 piva“.
Šta je to u toj privlačnosti alkohola koja se otrgne kontroli? Kako alkohol menja karakter i da li ga menja?
Jovanka Lalović, socijalna radnica i porodična psihoterapeutkinja, direktorka Centra za adolescenciju i adikcije, za Nedeljnik objašnjava kako to alkoholizam menja čovekov karakter, da li su alkoholičari samo oni koji „piju svaki dan“ i zbog čega postoje oni koji nikada ne žele da okuse alkohol.
Gde počinje zloupotreba
Postoji upotreba alkohola, zloupotreba alkohola i zavisnost od alkohola. Zloupotreba alkohola podrazumeva upotrebu alkohola koja predstavlja rizik po zdravlje osobe i dovodi do određenih problema u ponašanju i sa drugim ljudima.
Zavisnost uključuje i potrebu za alkoholom nad kojom osoba gubi kontrolu, kao i fizičke simptome i pojavu krize kada alkohola nema. Nakon sat vremena bez pića već se javljaju simptomi kao što su tremor (trešenje), anksioznost, poremećaj spavanja, a u težim slučajevima halucinacije i epileptički napadi.
Ljudi obično smatraju da je neko alkoholičar ako mnogo pije, ali to zapravo nije istina. Alkoholizam je karakterističan po gubitku kontrole, a ne po količini pića. Vrlo često, alkoholičari piju, ali se i ne napiju.
Zašto je alkohol postao rešenje za sve
Alkoholizam nije posledica neke mane ili lošeg karaktera, kako se obično misli, već predstavlja ozbiljno oboljenje koje treba na vreme prepoznati i lečiti. Sam alkohol je otrovan za organizam i povećava rizik obolevanja od raka, srčanih bolesti, hipertenzije, depresije, ciroze jetre. Na nivou Evrope, procenjuje se da alkohol svake godine uzrokuje oko 50.000 smrti od kancera.
Alkohol je široko rasprostranjena i lako dostupna psihoaktivna supstanca čija je upotreba „društveno prihvatljiva. Skoro da nema nijednog značajnog momenta u životu pojedinca, od rođenja do smrti, da se ne obeležava ispijanjem bar jedne čašice alkoholnog pića.
Najveća zabluda je u tome što većina pojedinaca misli da drži pijenje alkohola pod kontrolom. Ako smo prethodno rekli da je alkoholizam karakterističan po gubitku kontrole, onda je ovaj stav, da je moguće držati pijenje alkohola pod kontrolom, velika zabluda, i lako se iz faze zloupotrebe pređe u fazu zavisnosti a da osoba toga nije ni svesna.
„Ne pijem svaki dan“
Tu se radi o još jednoj zabludi. Alkoholičar nije samo onaj koji mnogo pije. Alkoholičar ne mora da pije isključivo velike količine alkoholnih pića, niti je pravilo da se obavezno opija. Ima alkoholičara koji svakodnevno piju određenu količinu alkoholnog pića. Nikada nisu pijani, ali nisu nikada ni trezni. Alkoholičar se ne opija uvek, nego ne može da predvidi ishod pijenja („Svratim na jednu, a kući se vratim pijan“). Opijanje nije pravilo. I alkoholičar nekada uspe da popije jednu ili dve čašice. Međutim pijanstvo se „desi“ nepredviđeno i protiv njegove volje.
Kako nas alkohol menja
Alkohol, čak i u malim količinama, umanjuje sposobnost mozga da kontroliše emocije. Alkoholno piće koje sadrži 16 odsto alkohola, kao npr. vino, dovoljno je jako da poremeti vezu između delova mozga koji su odgovorni za ponašanje. To objašnjava zašto su ljudi pod uticajem alkohola često agresivni ili se jednostavno ponašaju drugačije nego inače. Osim toga, kada smo u „pripitom“ stanju, menja se i način na koji donosimo odluke i kako doživljavamo emocije kao što je strah. Dokazano je da kada dođe do prekida u komunikaciji između delova mozga odgovornih za ponašanje, dolazi do „popuštanja kočnica“, zbog čega su ljudi pod dejstvom alkohola često spremni da urade stvari koje nikada ne bi uradili.
Alkohol je supstanca koja svoj efekat ispoljava na ćelijskoj opni. Pokreće hemijske procese na opni i kao krajnji efekat nastaje povećanje propustljivosti ćelijske opne. Time menja funkcionisanje u unutrašnjosti nervne ćelije, što dovodi do osećanja opijenosti i promene ponašanja. Takođe deluje na nivoe dopamina i serotonina u mozgu, čime dovodi do pražnjenja depoa neurotransmitera i produbljuje depresivnost u slučaju dugotrajnog unošenja povećanih količina.
Agresivnost kod alkohola
Zbog dejstva alkohola dolazi do popuštanja kortikalnih inhibicija, tako da alkoholičari ispoljavaju ponašanje koje inače ne bi ispoljili u treznom stanju. Dugotrajno dejstvo alkohola dovodi do organskog oštećenja mozga, a samim tim i do intelektualnog i moralnog propadanja, što za posledicu ima i ponašanja koja nisu primerena zdravom čoveku.
Alkoholizam je bolest. To nema nikakve veze sa sastavom nečijeg karaktera. Kao i kod bilo koje bolesti, i tu je potrebna stručna pomoć da bi se prevazišla. Najvažniji simptom alkoholizma je izmenjeni karakter iz koga proizilazi „alkoholičarsko ponašanje“. Karakter se menja pod dejstvom alkohola, dolaze do izražaja negativne osobine kao što su sebičnost, manipulacije, egocentrizam, manjak empatije. Osnovne crte ličnosti zavisnika od alkohola su ekstremno niska tolerancija na frustracije, nesposobnost da se podnese anksioznost i tenzija.
Delirijum tremens
S obzirom na to da alkohol stvara i telesnu zavisnost, pored psihološke, usled prekida pijenja javlja se apstinencijalni sindrom. On može da bude blag ili srednje izražen, a može da bude i veoma dramatičan. Prvi znaci se javljaju tokom prvih 48 sati, vrhunac simptomatologije dostiže se do 72 sata. Delirijum tremens je komplikacija koja nastaje usled apstinencijalnog sindroma. Za njega je karakteristično da se javlja dezorijentacija, optičke halucinacije, visoka temperatura.
Tagovi
