Kako je najavljeno da će vakcine protiv kovida-19 uskoro biti na tržištu, u prvi plan je izbio problem njene distribucije širom sveta. Ko će prvi dobiti vakcinu i kako je pravedno raspodeliti? Svetska zdravstvena organizacija objavila je plan, u dogovoru sa Strateškom savetodavnom grupom stručnjaka za imunizaciju ili SAGE, koji treba da pobedi takozvani nacionalizam vakcina, odnosno ideju da svaka zemlja treba da razmišlja samo o svojim građanima, prenosi ABC News.
Umesto toga, SZO prihvata globalni pristup, dajući prednost vakcinaciji najranjivijim grupama ljudi širom sveta. „Prvi prioritet mora da bude vakcinacija nekih ljudi u svim zemljama, pre nego svih ljudi u nekim zemljama“, rekao je direktor SZO dr Tedros Adhanom Gebrejesus u Ženevi.
„Nacionalizam vakcina će produžiti pandemiju, a ne skratiti je“, rekao je on.
Okvir za distribuciju vakcina koji je predložila SZO obezbeđuje svim zemljama pristup novoj vakcini protiv kovida, čim postane dostupna. Visokorazvijene zemlje i one sa srednjom visinom primanja, koje se nazivaju „samofinansirajućim“ zemljama, obezbediće sredstva za program ubrzavanja vakcinacije, skraćeno COVAX, znajući da je dugoročni cilj globalni prosperitet.
Sedamdesetosam bogatih zemalja podržalo je program, a Nemačka, Japan, Norveška i Evropska komisija ove nedelje su izrazile interes da učestvuju u COVAX udruženju kao samofinansirajuće zemlje. Ukupno 170 država namerava da učestvuje u COVAX programu, što predstavlja 70 odsto svetske populacije, a lista će se verovatno i širiti. Sjedinjene Države nisu među njima.
„Ideja koja stoji iza COVAX udruženja je da se svetska zajednica ujedini na prosvećen i samozainteresovan način, da podstanke, a onda i da distribuira vakcine tako da ne bude zemlje na svetu koja od poočetka neće imati pristup vakcinama“, rekla je dr Rut Faden, osnivač Instituta za bioetiku Džons Hopkins Berman Instituta. „Zemlje koje finansiraju ovo u osnovi pomažu sebi tako što pomažu svetu.“
Pored strategije pravedne distrubucije među zemljama, okvir SZO takođe ispituje prioritete vakcinacije u svakoj zemlji.
Poređenja radi, prošle nedelje je odbor koji savetuje američke Centre za kontrolu i prevenciju bolesti predložio četiri uzastopne faze određivanja prioriteta vakcinacije u SAD, počevši od zdravstvenih radnika pod visokim rizikom, ljudi sa ozbiljnim medicinskim stanjem i starijih koji žive u većim ustanovama ili zajednicama.
Smernice SZO ne uključuju redosled kojim bi određene grupe primale vakcinu, ali plan ističe određene ugrožene grupe kao prioritet koji će imati globalni uticaj, uz određenu fleksibilnost zasnovanu na jedinstvenim potrebama svake zemlje.
„Nismo konkretno rekli kojim grupama bi trebalo dati prioritet, a koje su na drugom ili trećem mestu. I to će doći kasnije. Ne zadugo, ali kasnije“, rekla je Fejden, koja je inače konsultant radne grupe koja je pomogla u izradi okvira plana.
Sve će uticati na taktiku i tok distribucije, počev od lokalnih obrazaca prenosa, opšte količine zaliha vakcina i nacionalne infrastrukture, dodala je Fajden. To će se verovatno i promeniti dok vakcina bude odobrena, pa će se prilagođavati u skladu sa situcijom. Tu se postavlja i pitanje vakcinacije dece, s ozbirom da je američki Pfizer naveo da će proširiti studiju na decu starosti od 16 godina. Ideja SZO je da deca ne budu vakcinisana.
„Kako vakcina postane dostupna, možda će strategija biti vakcinacija prve linije, a to su nastavnici i školsko osoblje, a ne deca, makar samo zato što će podaci prvo biti dostupni kod odraslih.“
Tagovi
