Pokušajte da se setite prvog puta kada ste čuli za tih 140 karaktera. Prošlo je sigurno deset godina i više, možda je to bilo u kontekstu „arapskog proleća“, možda demokratskih pokreta širom sveta. A možda samo dobrih fora i duhovitih likova. Alat za aktiviste, za disidente, za marginalizovane, za komičare i tvorce mimova, način da mali čovek digne glas protiv sistema, da se direktno obrati medijima, tajkunima, tiranima, tako su ga opisivali. Sa njega su kretali heštegovi, on je imao, tako su nam govorili, potencijal da promeni svet. Na lokalnom nivou, nekada se činilo da opoziciono delovanje u Srbiji počinje i završava se u jednom ili dva tvita.
„Tviter je oruđe naroda, oruđe običnog čoveka, čoveka kojem nije preostalo ništa drugo“, rekao je kineski aktivista i nobelovac Aj Vejvej.
Isto su, doduše, mislili i o internetu, koju deceniju ranije.
„Oruđe običnog čoveka“, sa 200 miliona korisnika svakog dana, od prošle nedelje je vlasništvo najbogatijeg čoveka na svetu. Za 44 milijarde dolara, Ilon Mask i njegovi koinvestitori, nakon polugodišnjeg preganjanja, preuzeli su suvereno vlasništvo nad društvenom mrežom, najavili njeno povlačenje sa berze, otkaze i velike promene.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA, 3. NOVEMBRA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO JE NA NSTORE.RS