„Ta Sonja Savić je apsolutno čudo od glumice. To nisam video u životu. Bio sam protiv njenog izbora za glavnu ulogu u ‘Uni’…“: Momo Kapor u sećanjima Duške Jovanić – Čitajte u Nedeljniku

Kod kuće je najlepše, rečenica je koju je odavno ispalio Momo Kapor i prigodno je, kao vrhunsko opšte mesto, ponavljao za svaku bogovetnu Novu godinu, sve dok je nismo zauvek usvojili kao jedan od njegovih šarmantnih zakona.

Danas, kada joj je neko dodao gotovo režimski hešteg, ma koliko on bio globalna strategija, da li bismo mu ponovo zamerili da se odmetnuo u državnu politiku i izneverio svoj nonšalantni pogled na svet, od koga se nikad nije smorio.

Bila je to jedna od retkih Kaporovih javnih večera kod kuće, ako se ne računaju najbolje gradske žurke za slavu Sv. Jovana, na koje je dolazio ceo Beograd njegovih raznovrsnih prijatelja i onih koji će to tek postati, kako se vremena budu menjala. Dočekivao nas je u elegantnom tamnoplavom blejzeru, suprotno svom radnom odelu dežurnog Levisovog manekena, ali to nismo ni primećivali zahvaljujući njegovom zacenjujućem smehu koji je odzvanjao Nebojšinom ulicom.

***

– Da pređemo na nešto „lakše“. Gledali ste film Miše Radivojevića „Una“?

– Izvanredan film. Nije ni sledio, a ni izneverio knjigu. Ta Sonja Savić je apsolutno čudo od glumice. To nisam video u životu. Bio sam protiv njenog izbora za glavnu ulogu, ali sam morao da joj se u Klubu književnika javno izvinim. Bolja je i od Nastasje Kinski i Silvije Kristel.

– Mnogi beogradski univerzitetski profesori su se zavadili prepoznajući se u romanu „Una“. Tek nedavno je tu pronađeno nešto i od vašeg slučaja?

– Kad postaneš stari književni lisac, onda se trudiš da zavaraš tragove. Od deset ljudi napraviš jednog. Nijedan život ne može da vredi dvadesetak knjiga koliko sam do sada napisao.

Ceo tekst Duške Jovanić o sećanjima na Moma Kapora čitajte u aktuelnom broju Nedeljnika koji je u prodaji na svim kioscima, ali dostupan i u elektronskom PDF izdanju na www.nstore.rs.