Bila je subota, šest sati ujutru, do kraja godine ostalo je još jedva dve sedmice, i u ovom ubrzanom, naizgled nezaustavljivom kretanju ka kraju, ne samo kraju godine, već mnogo čemu što reč kraj može da podrazumeva, začuo se glas u trpezariji: „Ostalo ti je još da sagledaš svoju situaciju i videćeš da si u teškoj nevolji.“ Bio je to glas Frica koji je pričao sa frižiderom, sedeo je za stolom i pio kafu, a onda je dodao: „Promisli malo o tome dokle si stigao, sagledaj dobro gde se nalaziš, i videćeš da si promašio. Uostalom, pogledaj na šta ličiš i u čemu si se probudio.“ Ovde se vratimo samo sat vremena unazad, kada se Fric probudio, i to u uniformi komšije Poštara, na kojoj se video natpis ‘Sve što sam oduvek želeo u životu bilo je da imam 128.000 australijskih dolara na kartici i da raznosim poštu u gradu Hobart na Tasmaniji, a kad obavim svoj posao da sednem ispred bara ‘Wa Izakaya’ u Elizabet ulici, i da pijem pivo’, i to ga je u toj meri poremetilo da je počeo da razgovora sa frižiderom. Čak je rekao: „Sad je i meni očigledno da nisam sposoban da živim sam i da mi ljudi nedostaju, iako mi je teško da priznam da mi sada čak i Poštar nedostaje, uostalom to izbija iz mene, tu laži nema.“ Međutim, Fric nije mogao da zna da se i Poštar tog istog jutra probudio u somotskom sakou komšije Profesora filozofije u penziji, sa akademskim zakrpama na laktovima i sa lulom u ustima, i da je počeo da priča sa šporetom: „To da će matori Profesor filozofije ovoliko da mi nedostaje, zaista sam šokiran, drag mi je čovek i prijatelj, ali ne sećam se da je on pušio lulu.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 19. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 675
Tagovi
