KOSAVA, Belorusija – Tomas Džeferson pozdravljao ga je kao „najčistijeg sina slobode kojeg je ikada poznavao“. Njujork je slavio njegovu ulogu u Američkom ratu za nezavisnost. Poljska ga duboko poštuje kao lidera pobune krajem 18. veka protiv Ruskog carstva.
Šta onda Andrej Tadeuš Košćuško, zakleti neprijatelj autokratije, traži u centru državnog memorijalnog kompleksa u Belorusiji?
Košćuško je rođen i odgajan na selu nadomak Kosave, malog beloruskog grada 200 kilometara jugozapadno od glavnog grada Minska.
Umorna od toga da je večito otpisuju kao slepo crevo Rusije, osuđena kao „poslednja evropska diktatura“ ili, još gore, prosto ignorisana, Belorusija sada veliča svog najistaknutijeg heroja.
„On je američki nacionalni heroj i poljski nacionalni heroj, ali je naš heroj takođe“, kaže Irina Semenijuk, zamenica direktora memorijalnog kompleksa. „Zahvaljujući njemu ljudi znaju za nas.“
Košćuško je bio daleko ispred svojih evropskih savremenika u borbi za demokratiju i ljudska prava.
Otputovao je u Ameriku 1776. godine i pridružio se američkim snagama u borbi protiv Britanaca. Rat za nezavisnost završio je kao brigadni general i državljanin nove republike.
U Evropi je osamdesetih godina osamnaestog veka podržavao liberalne reforme u Ruskom carstvu, a potom 1794. godine poveo pobunu protiv ruske vladavine braneći Varšavu od opsadnih sila.
Pošto je neko vreme proveo u zatvoru u Sankt Peterburgu, Košćuško je oslobođen 1796. godine kada mu je dozvoljeno da napusti Rusiju.
U Poljskoj gotovo da nema grada u kojem neka ulica ili trg nisu obeleženi njegovim imenom, u pomen njegovoj borbi protiv tiranije. Francuska ga je imenovala počasnim građaninom. Belorusija, kojom je nekada upravljala Litvanija i koja je do 1991. godine pripadala bivšem Sovjetskom Savezu, decenijama nije pokazivala nikakvo interesovanje za Košćuška.
Sovjetski vladari uklonili su stari spomenik koji su Poljaci podigli na zapadu Belorusije. Jedini spomenik u njegovu čast godinama je bila bista na tlu američke ambasade u Minsku.
Poslednjih nekoliko godina beloruska vlast je počela da Košćuška posmatra kao koristan izvor nacionalnog ponosa. Ušao je u školske udžbenike i u Brestu, u blizini granice sa Poljskom, dobio ulicu nazvanu po njemu.
Košćuškova statua je prošle godine postavljena ispred replike kuće u kojoj je rođen 1746. godine. To je jedini takav javni omaž nekoj ličnosti u Belorusiji.
Na pijedestalu piše da je bio svetski poznat šampion slobode i „veliki sin zemlje Belorusije“.
Zakasneli entuzijazam Belorusije za Košćuška bode oči nekim ljudima u susednoj Poljskoj koja ga smatra poljskim nacionalnim blagom.
„Belorusija čak nije ni postojala kada je on rođen“, kaže Veslav Vičodski, penzioner iz Poljske. „Ovo je bila poljska zemlja. Podigli su mu spomenik tek prošle godine.“
Leonid Nesterčuk, beloruski istoričar na čelu Fondacije Košćuško, kaže: „Poljaci kažu da on pripada njima. Litvanci i Ukrajinci govore isto. Amerikanci, takođe. Ali ja uvek kažem da Košćuško ne pripada nikome. On pripada čitavom svetu kao istinski demokrata i borac za slobodu.“
Tekst iz novog broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 15. avgusta.
Pišu Edvard Vong i Kristof Ketl
© 2019 The New York Times
Tagovi
