Pablo Pikaso je dobro znao kako će naplatiti plakat za čuveni jugoslovenski film

Pablo Pikaso je za ovaj poster odbio honorar, ali je zauzvrat tražio 12 flaša vina iz Jugoslavije. Lično Veljko Bulajić je pripremio kolekciju od 12 flaša vina jer je i on sam bio veliki ljubitelj. Kolekcija vina su iz Dalmacije, Srbije i Makedonije, a Pikasu je upravo Bulajić uručio poklon

Kako su Nacisti zavaravali Evropu: Čitajte u novom broju Nedeljnika

U najmanje dva slučaja su bile podmetnute informacije da će Jugoslavija biti napadnuta

Kako se Hitler spremao za rat sa Evropom (i Jugoslavijom): Memoari Vladimira Vauhnika

Čuveni špijun, vojni ataše u jugoslovenskoj ambasadi u Berlinu i saradnik Ive Andrića, u istoriju svetske špijunaže upisao se otkrivanjem Hitlerovih planova za napad na SSSR i Jugoslaviju

Svima je Andrić bio važan – Čitajte u rođendanskom broju Nedeljnika

Svima su ovde, oduvek, bili važniji pisci od knjiga, zbog čega je i zaživeo onaj aforizam da imamo više dobrih pisaca nego dobrih knjiga

„Ako ne može Tito, daj bar Dražu“: Analiza Zorana Panovića u novom Nedeljniku

Kakav je tok svesti Aleksandra Šapića povodom njegovih inicijativa vezanih za Tita i Dražu?

Tito je makar bio ratni heroj, a šta su bili ovi današnji: Rajko Grlić za rođendanski broj Nedeljnika

Malo se toga, osim u brojkama godina, promijenilo između Krležinog i našeg vremena. Moralna i materijalna korupcija, sve manji broj ima sve više a sve veći sve manje, koketiranje vlasti sa fašizmom... ispričao je poznati režiser u razgovoru povodom premijere novog filma „Svemu dođe kraj“

Nije Miloševićeva lutka. Nacionalista, ali svoj – Specijal o Bori Čorbi čitajte u Nedeljniku

U toku najvećih i najdužih protesta 1996/97. opet je Bora na strani naroda, u predigri, pre šetnji, pre nego što krene "vukomobil" sa Terazija, a studenti sa Platoa

„Svet paralelnih stvarnosti“: Od Splita do Bleda, između „Pljuni i zapjevaj“ i „Ruže hrvatske“

Samit iz februara 1988, koji je briljantno vodio šef jugoslovenske diplomatije Budimir Lončar, bio je labudova pesma moćne titoističke diplomatije. Taj samit danas ne da nije istorijski, već ga niko i ne pominje. To je vreme između "Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo", i "Mojoj majci" (Ruža hrvatska). Ispalo je na kraju da postojanje jedne pesme maltene isključuje drugu

Psihološka biografija Josipa Broza: Narcis, hedonista, političar, rođen pod srećnom zvezdom – Čitajte u Nedeljniku

Kako je Tito postao jedan od dva najveća čoveka u istoriji ovih prostora - Čitajte u novom broju Nedeljnika

„Staljin i Mao vladaju u skromnim vojničkim surkama, a Tito obožava Christiana Diora“ – Čitajte u novom broju Nedeljnika

Ako bi Tita podvrgli doktrinarnoj analizi, kaže Đilas, on bi se pokazao – svakako više po kraljevskom načinu života nego po autokratskom načinu vladanja – kao jedan od najnedoslednijih, "najnekomunističkijih" upravljača

„Odnos prema ideologiji bio mu je kao žvaka – mogao ga je poprilično rastegnuti“: Boris Rašeta o Titu u novom Nedeljniku

"Elastičan, fleksibilan odnos prema ideologiji, garantira dulji opstanak u politici" - Psihološka biografija Josipa Broza

„Josip Broz self made man, čovjek koji sam sebe rađa“: Psihološka biografija Tita u novom Nedeljniku

Kut gledanja Tita bio je unaprijed zadan, pa je za života prikazivan kao natčovjek a poslije smrti, najčešće, kao nečovjek

Istina o dve Srbije: Srpski raskoli, nekad i sad ekskuzivno u letnjem dvobroju

Velika istorijska priča Milana St. Protića

„Miloševićev režim bio je najgori period u srpskoj istoriji“: Branko Milanović za novi broj Nedeljnika

O budućnosti, Americi i Kini, Marksu i Fukujami, intelektualcima u politici, Jugoslaviji i njenom nasleđu... Razgovarao Ivica Mladenović

Šapićev krstaški rat protiv „Jugoslovena“ i „jugoslovenstva“ – Čitajte u novom broju Nedeljnika

Čovek (od) reči, koji je poznavao zlo: Umesto In memoriama, Ivan Ivanji

Kako nismo napravili supersonični avion: Analiza Aleksandra Radića u novom Nedeljniku

Maršal Tito na proslavi trideset i pete godišnjice postojanja RV i PVO maja 1977. odobrio je da se u VTI u Žarkovu pokrene rad na letelici maksimalne brzine od oko 1,5 M. U to vreme jugoslovenske ambicije bile su da ovladaju proizvodnjom borbenog aviona taktičko-tehničkih odlika kakve su imale letelice iz vodećih zemalja sveta

„EI je živela zahvaljujući zabranjenom uvozu elektronike i izvozu na klirinško tržište“: Sony u Jugoslaviji

Sećanje direktnih aktera Miškovića i Spasojevića odudara od kasnijih (pa i današnjih) nostalgičnih tumačenja da je EI imala vrhunsku tehnologiju i da je zaostajala za najvećim svetskim proizvođačima u oblasti elektronike za samo jedan tehnološki ciklus

Sony u Jugoslaviji: Niška avantura Akija Morite

Kako je jedan od direktora „Jugoslavija komerca“ doveo 1989. godine legendarnog osnivača japanske kompanije Sony u Jugoslaviju

Bugarski turisti, sir, kajmak i desetak hiljada radnika: Kako je Morita dočekan u Jugoslaviji

Najzanimljiviji deo Moritine posete Jugoslaviji bio je u Elektronskoj industriji u Nišu

„Dičimo se i pobedom nad fašizmom 1945. ali se ignoriše vrhovni komandat pobedničke vojske – Tito“: Analiza Zorana Panovića

Obeleženo je četvrt veka od nacionalne traume – NATO agresije na Srbiju