Intervju Mikija Mihajlovića, dugogodišnjeg novinara sa Kosova u Nedeljniku, u kom je izneo svoju priču o Kosovu, ličnu, a retko uravnoteženu, izazvao je pozitivne reakcije i komentare. Ovo je svojevrsni nastavak naše priče o Kosovu, kroz 17. mart, jednu epizodu srpskog iseljavanja sa Kosova.
***
Jednom ste mi rekli, pričajući o dešavanjima posle Kumanovskog sporazuma: „Svi smo znali šta nas čeka…“ Ako pretpostavimo da su napadi na Srbe 2004. bili orkestrirani sa jasnim ciljevima, sigurno je bilo u njima i inercije. Koliko je zapravo u motivima tih napada bilo želje za osvetom, a koliko racionalnih ciljeva?
Pogrom se dogodio pet godina posle proterivanja institucija države Srbije sa Kosova i etničkog čišćenja 1999. godine kada je Pokrajinu napustilo 225.000 Srba, Roma, Muslimana… Pola decenije su oni koji su ostali na Kosovu trpeli strahovite pritiske, progone, ubistva, otimanje imovine… Sve u ime „osvete za zločine koje je počinio Miloševićev režim“.
Ta 2004. godina je, kada je u pitanju povratak izbeglica ili kako nas zvanično nazivaju – raseljenih, bila prekretnica. Bilo je signala da ljudi hoće da se vrate. Smanjio se broj etničkih napada. Sever Kosova je bio stabilizovan i bilo je uslova za povratak raseljenih. Inače, svetska iskustva govore da se izbeglice vraćaju prvih šest godina posle rata. Taj 17. mart 2004. stavio je tačku na svaku pomisao na povratak na Kosovo. I to je jedan od najpogubnijih efekata tog organizovanog napada na srpsko stanovništvo. U napadima je bilo i inercije. Među onima koji su nasrtali na srpske kuće, napadali Srbe koji su se zatekli na ulicama, bilo je mnogo ogorčenih, ali i izmanipulisanih, kao i hiljade onih kojima rane iz rata još nisu zarasle. Ali te akcije su izvođene sinhronizovano.
Stotine i hiljade uglavnom mladih okupljane su na trgovina, a onda bi krenule ka kvartovima naseljenim Srbima… Ispred su išli kosovski policajci i upozoravali Srbe da se sklone, kako bi zaštitili živote, a iza njih učesnici protesta koji su palili i lomili. „Slučajno“ se tu našla i poneka cisterna sa benzinom… Sistematsko etničko čišćenje. „Ovo liči na – očisti što više možeš, pre podele Kosova“, rekao mi je tih dana jedan pripadnik UNMIK-a. I to je bio jedan od ciljeva. Međunarodne misije, sa ekspertskim timovima, stotinama agenata koji su pratili svaki korak kosovskog albanskog rukovodstva, bile su iznenađene? U to niko neće poverovati. Oni su bili saučesnici. Neki svesno, neki nesvesno.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 14. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“ NA POKLON
Tagovi
