Lako biste ga prepoznali i u Beogradu, i u Zagrebu, i u svakoj gužvi baš svakog grada. Ne samo po visini. Već po držanju, po stavu, po toj običnosti koju imaju samo neobični…
Hrvatska i srpska reprezentacija imaju potpuno drugačiji put. Jedni osvajaju medalje, drugi na njih zaboravljaju. Mnogi su skloni da govore o prokletstvu onog silaska sa postolja 1995. godine…
I to je u kategoriji onih pitanja za koja imam spreman isti odgovor. Ali reći ću ti da je to bila jedna velika glupost, jedan nesportski potez koji iz ove perspektive ne bih ponovio, ali je za to vrijeme i taj politički kontekst bio donekle i logičan.
Naravno da to nema veze sa razlikom u rezultatima. Kažu, Hrvatska nema plejmejkera? Pa šta će ti plejmejker, što moraš da ga imaš, igraj bez njega. Radi ono šta je radio Fil Džekson. Košarka je oduvijek i prije Fila i svih drugih, bila igra trojice. Trojica igraju s loptom, ostala dvojica ometaju i odvlače pažnju. Može se igrat i dva na dva ili jedan na jedan, ali je osnova košarke u tri na tri. A ni Filovi Bulsi nisu imali nekog plejmejkera.
Nije u tome stvar.
Božo mi je na isto ovo pitanje jednom odlično da odgovor. Reka mi je da bi za poraze koje mi u Hrvatskoj olako prihvatamo, u Srbiji neko ozbiljno naj..o i da igrači ne bi smjeli na ulicu da izađu. U toj je vatri stvar.
Ja je nikad lično nisam izgubio, ni Sony kad igram s klincima.
O Dudi, Željku, Boži, Kariju, Moki… O Divcu i Draženu… O jugoslovenskoj, srpskoj i hrvatskoj košarci… O NBA nekad i sad… O Beogradu i Splitu… O ratu, nacionalizmu, mržnji, podelama
Samo u novom Nedeljniku, na svim kioscima od četvrtka, 20. januara
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
