Tajms istražuje: Tajna „balkanskog uspeha protiv korone“ i pitanje uticaja BCG vakcine?

„Jedan deo Evrope bolje poznaje sve opasnosti koje virusi nose od ostatka kontinenta. Jugoslaviju su, za vreme njenog kratkog postojanja, pogodile epidemije tuberkuloze i malih boginja, a tokom ratova devedesetih godina, uz svu muku, napaćene ljude napale su i male boginje. I zato se – kada se koronavirus pojavio na zapadnom delu Balkana – regija uspešnije pripremila za najgori scenario“, piše na početku Tajmsove velike reportaže o epidemiji koronavirusa na Balkanu, prenosi Jutarnji list.

Kako piše Tajms, u državama bivše Jugoslavije – koje broje više od 20 miliona stanovnika – zabeleženo je više od 21.145 slučajeva zaraze koronavirusom i 775 smrtnih slučajeva povezanih sa ovom bolešću.

Razloge za tako dobre rezultate Tajms obrazlaže činjenicom da su neki naučnici uvereni kako su zemljama bivše Jugoslavije najviše pomogle ranije epidemije i uspešan odgovor na njih kroz dugoročno, sveopšte i – u nekim državama – obvezno vakcinisanje.

Stručnjaci već godinama analiziraju kako imunizacija jeftine i čitav vek dostupne BCG vakcine protiv tuberkuloze, osnažuje čovekov imunitet i protiv drugih zaraznih bolesti. Analize su ponovo aktuelne zbog iskustava koja su sa BCG vakcinom imale države bivše Jugoslavije

„Ljudi koji su se vakcinisali protiv tuberkuloze imali su slabije simptome koronavirusa. Doduše, u pitanju su samo utisci, još uvek nema dovoljno dokaza da bismo bili sigurni. Međutim, čini se da su zemlje koje su u visokom procentu vakcinisane BCG vakcinom imale lakše iskustvo sa koronavirusom“ rekao je naš vodeći epidemiolog dr Predrag Kon.

Rezultati su svakako uverljivi. Velika Britanija i veći deo Evrope su od sveopšteg vakcinisanjaijepljenja BCG vakcinom odustali početkom 21. veka, dok u SAD ili Italiji nikada nije ni primenjivana vakcinicacija BCG vakcinom. U većem delu Afrike, istočne Evrope, Azije i Južne Amerike i dalje je raspostranjena obavezna vakcinacija.

Jugoslavija – i države koje su nastale njenim raspadom – svrstavaju se među zemlje koje su uporno insistirale na visokom procentu vakcinacije.

Krajem Drugog svetskog rata Jugoslavijom se u kratkom roku proširila tuberkuloza, a svake godine se zarazilo oko petnaest odsto stanovništva. Jugoslovenska vlada je 1946. započela sa vakcinacijom svih vojnih regruta i svake osobe mlađe od 25 godina, a potom i onih za koje se smatralo da spadaju u rizičnu populaciju. Tri godine kasnije, vakcinisanje BCG vakcinom je postalo obavezno za sve mlađe od 25 godina.

Istraživači su već od pedesetih godina prošlog veka znali da BCG takođe poboljšava opšti imunitet, iako su tek nedavno razumeli i zašto.

„BCG reorganizuje epigenom kako bi se omogućila eksprimacija određenih delova imunološkog sistema . A taj proces omogućuje – kada vas izazove potpuno nepovezani virus – poboljšani imunitet“, rekao je član istraživačkog tima za BCG vakcinu na Medicinskom fakultetu u Teksasu Endrju Dinardo.

„Navedite infekciju i verovatno postoje dokazi da ova vakcina poboljšava reakciju organizma“, dodaje dr Dinardo.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da još uvek nema čvrstih dokaza koji bi ukazali da BCG vakcina zaista štiti i od koronavirusa. Takođe, neki naučnici veruju da vakcina protiv tuberkuloze štiti ljude od drugih bolesti samo određeni period, a ne ceo život.

I druge vakcine takođe mogu igrati ulogu u jačanju imuniteta, a države Balkanskog poluostrva su nedavno imale nekoliko krugova programa vakcinacije, uključujući i vakcinu protiv besnila, koji se univerzalno primjenjuju jednom godišnje od 2016. Pokret protiv vakcinacije koji je u Britaniji i SAD zastupljen još od 1990. godine, Balkanom se proširio tek u poslednjih nekoliko godina.

Takođe, kontrolisna ispitivanja delotvornosti BCG vakcine na koronavirus već se sprovode u Holandiji i Australiji, a rezultati se očekuju za tri do šest mjeseci.

„Verovatnije je da će BCG samo dovesti do manje ozbiljnih simptoma, iako može pružiti i delimičnu zaštitu od prenosa virusa“, rekao je šef istraživačkog tima Univerziteta Radboud u Holandiji dr Mihai Netea.

Socijalistička zaoštavština Jugoslavije je takođe pomogla zemljama bivše države da ublaži krizu u zdravstvenom sektoru, izazvanu epidemijom koronavirusa. Kako piše Tajms, iako više nema bliske saradnje između javnozdravstvenih ustanova država, one i dalje dele kulturne i političke atribute koji su oblikovali odgovor na krizu, uglavnom kroz centralizovane zdravstvene sisteme i vlade koje se nisu ustručavale da ograniče građanske slobode zarad opšteg dobra.

Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija su uvele policijski čas na teritoriji čitave države, a starijima od 65 godina je bio zabranjen izlazak iz svojih kuća.

„Mere ograničenja nisu najbolje prihvaćene u javnosti, ali smo uspeli. Takođe, otkrili smo da se sada, kada je vanredno stanje ukinuto, stariji od 65 godina i dalje pridržavaju naših preporuka“, rekao je dr Kon.

Tajms podseća i da je Crna Gora u potpunosti zaključala jednu opštinu, a da je Hrvatska uvela ograničenja u privrednom i ekonomskom sektoru, kao i da je ograničila putovanja unutar zemlje. Slovenija je uvela obvezu nošenja maski i rukavica na svim javnim zatvorenim mestima.

„Videli smo da se brzina širenja zaraze usporila. Naše bolnice su stare i nemamo mnogo odeljenja za intenzivnu negu, ali imamo jedinstveni javnozdravstveni sistem koji je uglavnom u državnom vlasništvu, što nam je olakšalo organizaciju“, rekla je epidemiološkinja bolnice u Sloveniji dr Bojana Beović.

Komparativni podaci iz regiona pokazuju povezanost između brzine zaustavljanja normalnog života i delotvornosti takvih mera. Sve države bivše Jugoslavije su prekinule školsku nastavu i rad većine preduzeća već sredinom marta. U Crnoj Gori su mere uvedene i pre nego što je zabeležen prvi slučaj zaraze, pa ne čudi što Crna Gora ima najmanju stopu zaraženosti i smrtnosti, piše Tajms.

Sa druge strane, Severna Makedonija je svoj prvi slučaj potvrdila dvadeset dana pre najave vanrednog stanja, pa je pretrpela najveću stopu smrtnosti, navodi se u tekstu.

Takođe, čini se da se i slovenački strogi pristup u dogovoru na epidemiju koronavirusa isplatio. Sa više od petine stanovništva koje ima više od 65 godina, virus je u početku pogodio dva staračka doma. Međutim, Slovenija je 14. maja, šest nedelje nakon što je uvela stroga pravila o nošenju zaštitnih maski i putovanjima unutar države, postala prva država u Evropi koja je proglasila prekid epidemije i do danas je zabeležila samo 1.473 zaraženih i 108 smrtnih slučajeva od posledica koronavirusa.

Balkanske države su u ovom trenutku daleko ispred zemalja na zapadu Evrope kada je reč o povratku normalnom životu. Većina kompanija je počela da radi, a ukidaju se i mere ograničenja kretanja. Pod pritiskom građana, vlade ponovo otvaraju granice.

Međutim, naglo otvaranje brine epidemiologe koji predviđaju drugi talas epidemije na jesen. Testiranje antitela u Sloveniji sugeriše da je samo 3 odsto populacije imalo virus i steklo imunitet, a BCG vakcina nije čarobni štapić, čak i ako se pokaže da je delotvorna.

„Verujemo da bi to bio most do razvoja specifične vakcine protiv koronavirusa koji bi nam omogućio zaštitu na određeni period od dve do tri godine, dok u potpunosti ne bude razvijena nova vakcina i dok ne bude dostupna celoj populaciji“, rekao je profesor Netea.

Tajms se na kraju bavi i političkim aspektom epidemije koronavirusa na Balkanu, navodeći da su na površinu isplivali i određeni problemi u javnom zdravstvu, kao i da je i dalje aktuelan problem korupcije. Takođe, navodi se i da je kriza izazvana pandemijom koronavirusa približila politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića većoj saradnji sa Rusijom i Kinom.

Epidemiolog Predrag Kon izjavio je na jednoj od redovnih konferencija za medije da će se o efektu BCG vakcine u suzbijanju koronavirusa tek raditi naučna istraživanja i provere.

“Ima neke logike u tome, jer se ispostavilo da u nekim zemljama koje su najpogođenije koronavirusom, bilo najmanje vakcinacije BCG vakcinom“, rekao je Kon.

Ipak u intervjuu za Nedeljnik, epidemiolog dr Branislav Tiodorović govorio je već početkom aprila.

„Zemlje koje su ukinule vakcinaciju be-se-že – Italija, Francuska, Švajcarska, SAD, Holandija – teže su pogođene infekcijom Covid-19 i imaju višu smrtnost. Ne može vakcinacija da ukroti tu infekciju ali smanjuje verovatnoću komplikacija posle infekcije. Interesantno je i da antivakseri nikada nisu postavili pitanje vakcine be-se-že, kao da znaju da ta vakcina mnogo znači“, rekao je Tiodorović.