Peking sada u Srbiju ulaže koliko i cela EU. To je loša vest za zapadne diplomate, prenosi N1.
Nakon što je u tišini posmatrao mermernu grobnicu Josipa Broza Tita u Beogradu, kineski turista je odao počast vođi koji je pomogao da se nacisti proteraju iz Jugoslavije, a zatim je upravljao zemljom do svoje smrti 1980. godine.
„Tito je ujedinio svoj narod protiv neprijatelja, učinivši ga bogatim i srećnim i dajući mu dobar život“, rekao je Lu Dži Ven (76), koji je sa još 20 kineskih posetilaca krenuo na turneju po Srbiji i Balkanu.
Grupa je bila deo sve većeg broja kineskih posetilaca koji su dolazili u Srbiju – 40.000 u prvih šest meseci ove godine. Kina pojačava svoj udeo u srpskoj privredi, pri čemu se predviđa da će investicije u 2023. prvi put biti jednake ukupnom iznosu svih zemalja članica EU zajedno, navodi The Times.
Redovi na Titovom grobu i umnožavanje fabrika kojima upravljaju Kinezi rastući su odraz kineske odlučnosti da Srbiju pretvori u uporište na ivici Evrope, potkopavajući ambicije EU da približi balkansku zemlju svojoj orbiti, ističu.
„Srbija se pokazuje kao veoma efikasan instrument za unapređenje spoljnopolitičkih ciljeva Kine“, rekao je Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost, stručnjak za kinesko-srpske veze.
Na osnovu broja noćenja koje kineski posetioci sada provode u Srbiji, 2023. bi trebalo da obori rekord iz 2019. godine, pre pandemije koronavirusa, pošto posetioci iz Kine sada dolaze na duže.
Procvat je počeo 2017. godine, kada je Srbija ukinula vize za Kineze, a lukavi preduzetnici su iznajmljivali autobuse da odvoze grupe do sela u kojima su stanovnici nosili tradicionalnu nošnju na insceniranim svadbama, uz domaća jela i ples.
„Oni vole pejzaž, more, što ćemo videti kada dođemo u Crnu Goru, kao i istoriju balkanskih ratova, dok stariji vole Tita“, rekla je vođa turističke grupe Ula Đijang dok je svoju grupu vodila iz Titovog mauzoleja u autobus.
Srpski ministar turizma Husein Memić izjavio je za Tajms da su direktni letovi, kinesko zeleno svetlo za grupna putovanja u martu i velika promocija Srbije u Kini na društvenim mrežama pokretači procvata.
Za starije posetioce, veliki razlog za dolazak je i jugoslovenski film iz 1972. o partizanima koji pobeđuju naciste. Jedan od retkih stranih filmova koji su u to vreme prikazani u Kini, „Valter brani Sarajevo“, videlo je oko milijardu Kineza. Prikazivan je u selima i fabrikama, a fanovi su pamtili čitav scenario, davali deci imena po likovima, pa čak i pili „Valter“ pivo.
Inspirisan američkim ratnim filmovima kao što je „The Guns of Navarone“ i prepun eksplozija, intriga i borbe na vrhu jurećeg voza, film je zauzvrat inspirisao čitavu generaciju kineskih filmskih stvaralaca. Njegova zvezda, Velimir „Bata“ Živojinović, postao je ikona u Kini pre nego što je umro 2021. godine.
„Kada je vest o Batinoj smrti stigla u Kinu, kineskom narodu je mnogo nedostajao“, rekao je predsednik Kine Si Đinping kada je upoznao glumčevu udovicu tokom posete Beogradu te godine.
Otac mi je pričao o naslovnoj numeri iz „Valtera“, koju je pevala cela njegova generacija, rekao je kineski turista Haifeng Džang (41), stojeći ispred Titovog mauzoleja.
Nakon što je napustio mauzolej, Džang je rekao da je njegovo sledeće mesto bila znamenitost Beograda koju većina Kineza poseti – mesto kineske ambasade koja je pogođena NATO bombama 1999. godine, kada je nastradalo troje ljudi.
„Bio sam u školi kada se to dogodilo i ovaj događaj je urezan u pamćenje Kineza mojih godina“, rekao je Džang.
Incident se dogodio kada su avioni NATO gađali Beograd, kako bi primorali Srbiju da zaustavi napade na Kosovo, otcepljenu pokrajinu koja je kasnije proglasila nezavisnost od Srbije. Sećanje na ranjeno osoblje ambasade, koje je teturajući izašlo iz zapaljene zgrade, pomoglo je u stvaranju srpsko-kineskih veza koje su od tada ojačane, pošto Peking podržava odbijanje Beograda da prizna nezavisnost Kosova.
„Na svakom sastanku kineskih i srpskih zvaničnika, koliko god nižeg ranga, Kinezi će reći da podržavaju princip ‘teritorijalnog integriteta’. Postoji jasna paralela između Kosova i stava Kine o Tajvanu. Poruka koju Kina šalje svetu je – ne petljajte se sa nama“, poručio je Vladisavljev.
Pored spomenika žrtvama napada na ambasadu, koji kineski turisti redovno krase cvećem, trebalo bi da se otvori novi kineski kulturni centar, a hotel za kineske poslovne putnike je već zauzet, dok Peking podržava diplomatske napore za masivno ulaganje.
Projekti se kreću od mosta preko Dunava do nove železničke pruge između Beograda i Budimpešte i ugovora vrednog 3,2 milijarde evra za unapređenje kanalizacionih sistema u 60 lokalnih zajednica.
„Direktne strane investicije Kine prošle godine su bile 1,4 milijarde evra, odmah iza 1,44 milijarde koliko je uložila cela EU zajedno, a Kina bi ove godine trebalo da se izjednači sa EU na osnovu sadašnjeg trenda“, rekao je Vladisavljev.
Srbija se ne žali na tamo poslate kineske radnike, dodao je on. Oko 15.000 je pod ugovorima, čak i ako ti ugovori često zahtevaju da se radni sporovi rešavaju pred kineskim sudovima.
Kineski zajmovi širom sveta su dovodili partnere u dužničke zamke, a srpski dug prema Pekingu sada iznosi 3,5 milijardi evra godišnje, 12 odsto BDP-a.
„Zahvaljujući niskom odnosu duga Srbije prema BDP-u od 55 odsto i njenom trenutnom ekonomskom rastu, kineski dug nije problem, ali ako dođe do pada mogao bi postati opasan“, rekao je Vladisavljev.
Čini se da Vlada Srbije ne oseća ništa osim zahvalnosti, a u Beogradu su bili postavljeni bilbordi tokom pandemije koronavirusa, sa porukama zahvalnosti kineskom predsedniku Siju na isporuci medicinskog materijala.
Bliske veze su udarac za diplomate EU, koje su usmeravale investicije u Srbiju sa malo zahvalnosti, dok pokušavaju da približe Beograd svom bloku. Razlika je u tome što kineska rivalska investicija ne dolazi ni sa jednim od uslova koje Brisel nameće.
„Za razliku od EU, Kina neće pitati za održivost, niti će zahtevati da Srbija modernizuje svoj energetski sektor, niti da prizna Kosovo“, zaključio je Vladisavljev.
Tagovi
