Tajms: „Švedska i Finska se pridružuju NATO savezu do leta. Rusija napravila ogromnu stratešku grešku“

Kako prenosi britanski Tajms, Rusija je napravila „ogromnu stratešku grešku“ jer pstoje naznake da su Finska i Švedska spremne da se pridruže NATO savezu već na leto, barem prema tvrdnjama dobro upućenih izvora.

Širenje zapadne Alijanse sa 30 na 32 članice direktna je posledica invazije Rusije na Ukrajinu, piše Tajms, dok se takođe navodi i da je prema rečima američkih zvaničnika članstvo obe nordijske zemlje u NATO-je bila “tema razgovora i više sednica“ tokom prošlonedeljnih razgovora ministara inostranih poslova Alijanse kojima su prisustvovale Švedska i Finska.

“Kako ovo može biti bilo šta drugo osim velike strateške greške (Vladimira) Putina“, konstatovao je jedan visoki američki zvaničnik.

Prijava Finske se očekuje u junu, a prema tvrdnjama Tajmsa, za njom će uslediti i aplikacija Švedske.

Finska premijerka Sana Marin nedavno je istakla da je pravo vreme da Finska ozbiljno preispita svoj stav o ulasku u NATO.

„Rusija nije sused kakav smo mislili da jeste. Mislim da ćemo voditi veoma temeljne razgovore, ali takođe ne smemeo da izgubimo mnogo vremena u ovom procesu, jer je situacija, naravno, veoma teška“, rekla je premijerka Finske.

Ujedno, Švedska bi do kraja sledećeg meseca trebalo da sprovode reviziju bezbednosne politike, a premijerka Švedske Magdalena Anderson istakla je da „ni na koji način ne isključuje mogućnost članstvo u NATO-u“.

Kako se navodi u analizi, obe zemlje rade na izgradnji unutrašnjeg konsenzusa oko pitanja ulaska u vojni savez, ali konačne odluke će biti donete nezavisno. Takođe, obe države nalaze u neposrdnoj blizini Rusije, dok Finska deli više od 1.300 kilometara kopnene granice sa Rusijom.

Uz to, NATO uskoro planira da rasporedi stalne vojne snage punog obima na granicama članica kako bi sprečio dalju rusku invaziju. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da su akcije ruskog predsednika izazvale „osnovnu transformaciju“ vojne koalicije.

NATO sada ima više od 40.000 vojnika pod direktnom komandom na istočnom krilu Evrope, od Baltičkog do Crnog mora. Statistički, to je skoro desetostruko povećanje vojnika članica Alijanse od kada je Rusija započela invaziju na Ukrajinu 24. februara. Stoltenberg je takođe istakao da bi „vojna moć NATO-a mogla dodatno da se ojača kako bi zemlje koje dele granice sa Rusijom i Belorusijom bile sposobne da odbiju pokušaj eventualne invazije“.

„Ono što sada vidimo je nova realnost, nova normala za evropsku bezbednost. Zbog toga smo sada zatražili od naših vojnih komandanata da ponude opcije za ono što mi zovemo resetovanje ili dugoročnije prilagođavanje NATO-a. Očekujem da će lideri NATO-a doneti konkretne odluke o tome kada se sastanu u Madridu na NATO samitu u junu“, rekao je Stoltenberg.

Članstvo Finske i Švedske u NATO-u podstaklo bi preraspoređivanje dodatnih ruskih snaga na severozapadnom krilu Rusije. Evropske diplomate su u prethodnim danima naglasile da bi obe zemlje značajno povećale kapacitete NATO-a, posebno u pogledu prikupljanja obaveštajnih podataka i ovlašćenja vazduhoplovnih snaga.

„Švedska i Finska bi bile prave perjanica NATO-a. Oni su pravi igrači“, rekao je jedan NATO zvaničnik iz jedne evropske države.

Rusija upozorava na posledice potencijalnog ulaska Finske i Švedske u NATO savez.

„Reč je o međusobnom odvraćanju i ako jedna strana — a mi smatramo da je NATO jedna strana — bude moćnija od druge, posebno u pogledu nuklearnog naoružanja, onda će to biti posmatrano kao bezbednosa pretnja i moraćemo da preduzmemo dodatne mere“, rekao je nedavno portparol Kremlja Dimitrij Peskov.

Ruski analitičari i stručnjaci kažu da bi potencijalni ulazak Finske u Alijansu doveo do zahlađivanja odnosa sa Moskvom. Nakon žestokog Zimskog rata 1939. godine, Finska i Rusija su izgradili partnerstvo zasnovano na pragmatizmu i realizmu. Ipak, sve se promenilo kada je Rusija napala Ukrajinu. Nekoliko dana kasnije, najveće finske dnevne novine – Helsingin sanomat – objavile su uvodnik u kome se ističe da je „poseban odnos“ sa Rusijom „nevažeći“.

„Zbog toga će morati da se razmotre opasnosti po osnovne stubove bezbednosnog sistema Finske“, navodi se u uvodniku.

Reakcija javnosti prati politiku finske vlade. Podrška pridruživanju NATO-u porasla je u martu na 62 odsto, što je povećanje od 19 odsto za manje od mesec dana.

Rusija je jasno stavila do znanja svetskoj javnosti da svako dalje širenje NATO saveza ka Rusiji vidi kao „crvenu liniju“. Međutim, malo je verovatno da bi ulazak Finske u NATO izazvo vojni odgovor Moskve.

„Da se to dogodilo pre godinu dana, reakcija bi bila zaista ekstremna i emotivna. Ali u trenutnoj situaciji, ova pretnja nije na vrhu liste problema Rusije“, rekla je Tatjana Stanovaja, direktorka konsultantske kuće R.politik.

Stanovaja navodi i da Finska, za razliku od Ukrajine, nije deo bivšeg Sovjetskog Saveza, za koji Rusija smatra da čvrsto spada u njenu sferu uticaja.

„Geopolitički, to je manje bolna rana za Rusiju“, zaključila je Stanovaja.