Jovanka Broz preminula je u tišini, 20. oktobra – eto, na dan oslobođenja Beograda – 2013. godine. Sahranjena je u Kući cveća.
Jedno od pitanja koja su po svemu sudeći mučila komunističku vrhušku nakon Titove smrti bilo je da li je izolovana Jovanka namerila da piše memoare koje bi objavila u inostranstvu. Darko Hudelist, jedan od vodećih hrvatskih novinara i saradnik Nedeljnika, na osnovu analize pre svega “Bele knjige”, a zatim i još nekoliko dokumenata iz fonda Predsedništva SFRJ, koji se nalaze u Arhivu Jugoslavije, tvrdi da je 1987. Predsedništvo SFRJ zaista bilo zabrinuto zbog slučaja Jovanke Broz, prenosi Ivana Z. Pantelić u svojoj doktorskoj disertaciji.
“U poslednjem, desetom poglavlju dokumenta, pod naslovom ‘Aktivnost Jovanke Broz na pripremi memoara’, govori se, s mnogo detalja, upravo kako je i zašto, s kojim namerama i uz sugestiju, nagovaranje ili asistenciju kojih ljudi, Jovanka Broz odlučila da napiše uspomene. Na početku poglavlja piše: ‘Služba državne bezbednosti raspolaže podacima i materijalima na osnovu kojih se može pretpostaviti da Jovanka Broz priprema širu građu za memoare. Svi materijali su u rukopisu i, prema proceni, ima ih oko hiljadu stranica, od čega je fotodokumentovano oko šest stotina… Utvrđeno je da Jovanka Broz piše o nekim periodima svoga života, kao i iz zajedničkog života sa drugom Titom. Tako, na primer, u materijalu ‘Pećani’ (Jovankino rodno selo u Lici), piše o detinjstvu, prvim školskim danima i o roditeljima, a u materijalu ‘Naš brak i život u njemu’, opisuje neke detalje iz braka sa drugom Titom. U materijalu ‘Kako je nastala ideja da drug Tito počiva među cvećem’, navodi da je to njena ideja i da je nastala u razgovorima koje je vodila sa drugom Titom u Kumrovcu…”
Pobrojani su i drugi naslovi navodnih poglavlja: „Ivan Mišković”, „Intrige”, „Poseta Kosovu”, „Hrvatsko rukovodstvo”, „Vrhovec”, „Dolanc”…
“U ovim materijalima Jovanka Broz navodno optužuje pojedine najviše rukovodioce da su je iz ‘karijerističkih i prljavih pobuda’ odvojili od druga Tita, stavili u kućni pritvor, da je žrtva srpsko-hrvatskog sukoba i da je u pitanju vrlo krupna – prljava politička igra, a ne bračno-kućni sukob, kako je zvanično saopšteno.”
Kako navodi istoričarka Ivana Z. Pantelić, prema saznanjima službi navodno je Vladimir Velebit predložio Jovanki Broz da piše memoare i svoja sećanja za koja bi dobila milione dolara i da pisma koja je u vezi sa svojim statusom uputila najvišem rukovodstvu čuva da bi ih proturila u inostranstvo gde bi izazvala pravi bum. Navodno je pomoć oko izdavanja tih memoara u inostranstvu Jovanki ponudio i novinar „Politike“ Miroslav Radojčić, kojem je „Jovanka Broz 23. februara 1984. godine detaljno govorila o svom položaju i situaciji u kojoj se nalazi”.
Kako je zabeleženo, osim s Vladimirom Dedijerom, Miškom Mićunović (suprugom diplomate Veljka Mićunovića), urednikom časopisa „Duga“ Dragoljubom Golubovićem, poznatom novinarkom Darom Janeković (koja je „tokom 1986. godine u dva navrata posetila Jovanku Broz i sugerisala joj da piše svoja sećanja”), Jovanka je, osamdesetih, prema saznanjima Predsedništva, stupila u kontakt i sa srpskim iseljenikom u SAD Stevanom Strelićem, koji je „krajem 1980. godine uputio pismo Jovanki Broz u kome joj je ponudio filmovanje storije o njenom životu i pisanje memoara”. Predsedništvo SFRJ pratilo je i advokate Jovanke Broz. Saznanja do kojih je u razgovoru sa njom došao, Fila Filota je izneo u posebnom razgovoru sa oficirom bezbednosti dok se lečio na VMA. Prema ovim saznanjima, Filota Fila je tvrdio: “Ona je velikosrpkinja, žena sa velikom inteligencijom, jačom i od mene. To je jaka ličnost, kakvu u karijeri nisam sreo. Vidi se da ona nije seljačko dete, već da potiče iz buržoaske porodice”. Filota je tom prilikom navodno izneo da je Jovanka Broz napisala memoare i da ih je dala na čuvanje Indiri Gandi.
Izgleda da je sumnja kako je napisala memoare motivisala Predsedništvo SFRJ
da naloži izradu Bele knjige o njoj, navodi Ivana Z. Pantelić. Deseto poglavlje te knjige završava se sledećim zaključkom: „Postoji realna opasnost da se dokumenti ili drugi pisani materijali koje eventualno poseduje Jovanka Broz dostave određenim licima ili izdavačima, radi objavljivanja u zemlji ili inostranstvu, što bi, bez obzira o kakvim se dokumentima radilo, u svakom slučaju štetilo ugledu Josipa Broza Tita, a i zemlje u celini.”
***
Svi čitaoci novog Nedeljnika od četvrtka 21. januara, na poklon dobijaju poslednju knjigu iz edicije “Fatalne Srpkinje”, priču o Jovanku Broz.
***
Uz novogodišnji dvobroj Nedeljnika čitaoci su na poklon dobili knjigu o Mici Lou, fatalnoj ženi dinastije Karađorđević. U prvom ovogodišnjem broju čitaoci dobili na pokom knjigu o Mileni Pavlović Barili – Tragična sudbina najtalentovanije srpske slikarke, a u novom broju koji je na kioscima od četvrtka 21. januara, na poklon se dobija knjiga Marka Prelevića “Jovanka Broz: Život i tajne Titove udovice”
***
Tagovi
