Formalna moć uvek je bila od sekundarnog značaja kod Dobrice Ćosića i u krugu oko njega. Ona neformalna izbijala je kružoka koji se okupljao u rekviriranoj sobi u zgradi Simina 9a, preko puta zloglasnog zatvora Glavnjača, a potom i na Čuburi, u kući Alekse Stojkovića, oca Žike Stojkovića i docnije čuvenog glumca Bate.
Kućicu Stojkovićevih na Čuburi Dejan Medaković je u svojim memoarskim tekstovima i intervjuima, pa i u razgovorima sa novinarima, nazivao „pravim beogradskim skrovištem“, „prvom oazom slobode u okupiranom Beogradu“.
Ova grupa, u kojoj su bili Borislav Mihajlović Mihiz, Voja Đurić, Mića Popović, Dejan Medaković, Vojislav Korać, Pavle Ivić, Antonije Isaković, Mihailo Đurić, Žika Stojković, Bata Mihajlović, Petar Omčikus, Marko Borota, te povremeno i Dragoslav Šinžar, Vladimir Medar, Stojan Subotin, Mileta Andrejević, Spomenka Mirilović, Vera Pavlović, Jovanka Stojanović, Milica Mihajlović, Jelica Tomašević, presudno će uticati na ono što je Ćosić – u tim godinama i mesecima narodni poslanik u Narodnoj skupštini NR Srbije i član Pokrajinskog komiteta SKOJ-a zadužen za Agitprop – postao.
Svi su oni bili rođeni 1922. (eventualno 1923) tako da ih je Dobrica Ćosić u jednom svom memoarskom tekstu s punim pravom nazvao – „generacijom 1922“.
Ovo će nekim istoričarima i teoretičarima poslužiti kao zgodna paralela, da se zapravo srpsko-hrvatski sukob u Titovoj Jugoslaviji odvijao, u osnovi, između pripadnika generacije rođene 1922. ili oko te godine. Oni bi, recimo, tvrdili da nije nimalo slučajno da su Dobrica Ćosić i Franjo Tuđman bili vršnjaci.
“Svi siminovci (osim Dejana Medakovića) bili su u Drugome svetskom ratu partizani, komunisti ili skojevci (u najmanju ruku gorljivi simpatizeri komunista, partizana i skojevaca), a onda su se već u prvim poratnim godinama premetnuli u žestoke kritičare režima. Što se odnosa prema Jugoslaviji tiče, siminovci su bili zagovornici srpske verzije jugoslovenstva. Po svojoj naravi ili karakteru siminovci su bili melanholici, pesimisti i dešperateri. Taj njihov čvrsto ukorenjeni pesimizam dovodiće ih, već u drugoj polovini 1940-ih, do očajanja, a onda i očaja, kao vrlo specifičnog i osebujnog ‘siminovskog’ pogleda na svet. Oni nisu znali najbolje da se orijentišu u vremenu, njima je vreme bilo najveći neprijatelj. Uz sve to, siminovci su bili veliki moralisti, egalitaristi i utopisti, samim time i oštri i nepomirljivi kritičari kapitalizma i potrošačke civilizacije, ali i neobično talentovani (i nadasve duhoviti) ljudi, iako, istodobno, s posve različitim radnim navikama. Oni koji su znali sebi nametnuti čvrstu, a neretko i rigidnu autodisciplinu napraviće u svom životu mnogo (D. Ćosić, D. Medaković, M. Popović itd.), dok, s druge strane, Mihiz i Žika Stojković, uprkos ogromnom talentu, neće iza sebe ostaviti niti jedno veliko (književno) delo”, naveo je Darko Hudelist u dosijeu objavljenom u nekoliko nastavaka u Nedeljniku.
***
Iz hit knjige Marka Prelevića „Dobrica Ćosić – Vernik i grešnik“ koja se dobija na poklon uz letnji dvobroj Nedeljnika od četvrtka 22. jula.
Kako se bliži deseti rođendan Nedeljnika, odlučili smo da čitaocima ovim povodom pružimo nezapamćeni poklon od deset knjiga, biografija najuticajnijih ličnosti naše istorije, originalno pisanih za ovu ediciju.
U ovoj poklon ediciji očekuju vas novi podaci i novi pogledi na ličnosti koje su, svaka na svoj način, stvarale narativ o Srbiji.
Tajni projekat koji je spreman godinu i po dana donosi i nova istraživanja i nepoznata svedočanstva.
U narednom broju koji izlati u četvrtak 5. avgusta, očekuje vas ekskluzivna knjiga o Zoranu Đinđiću.
U jubilarnom 500. broju Nedeljnika 12. avgusta očekuje vas i poklon knjiga o Nedeljniku.
Napravite svoju istorijsku kolekciju: Knjige o ličnostima novije srpske istorije koje su nas proslavile i odredile.
Tagovi
