U arhivi CIA, pod datumom 2. maja 1991. godine (kada je došlo do sukoba u Borovu Selu), zaveden je dokument, izveštaj, sa naslovom „Jugoslavija: Izgledi za nasilje“, za koji se navodi da je „izbrisan“, a na njegovom „mestu“ je dokument istog naslova datiran na jun te godine.
„Potencijalne zavađene strane su već toliko naoružane da mogu da izvedu bilo šta, od mestimičnih bombaških napada i pucačkih akcija do građanskog rata u punoj meri. Građanski rat je manje verovatni ishod, ali mi verujemo da čak u najboljim okolnostima, eskaliranje lokalnog nasilja narednih nedelja i meseci će verovatno proizvesti žrtve koje će se brojati u stotinama. Ako se republičke paramilitarne snage i Armija uvuku u sukob, nivo borbi može da se raširi dramatično“, piše u analizi CIA.
U tekstu se navodi da je od dve potencijalne deklaracije nezavisnosti, ona iz Hrvatske ta koja može da zapali fitilj.
CIA navodi da Armija sa svoje strane nije pokazala interes da se direktno suprotstavi slovenačkom separatizmu ili da ide dalje od mestimičnih akcija poput zaplene 12 trenažnih aviona Slovenačke narodne garde. Ovakve akcije, doduše, nastaviće se. Bilo je to praktično neposredno pre „desetodnevnog rata“ u Sloveniji.
Hrvatska je bila spremnija za rat nego za nezavisnost
Hrvatska deklaracija „nezavisnosti“ – nezavisnost je pomenuta pod navodnicima – nije dovela do pune separacije iz Jugoslavije, jer su hrvatski lideri želeli da izbegnu direktan sudar sa Srbima.
Hrvati su, dodaje se i to, malo učinili da postave pravni okvir za uspostavljanje nezavisnosti, za razliku od Slovenije. Kao primer se navodi da su na briznu pribegli „dupliranju“ – danas bi se to reklo kopi-pejstovanju – saveznih zakona kako bi popunili praznine u svom pravnom sistemu.
„Hrvatski predsednik Franjo Tuđman mora da izabere između pokušaja da silom povrati teritorije koje su okupirali Srbi i ponude srpskog predsednika Slobodana Miloševića da se ispregovaraju teritorijalne nagodbe po uslovima koji ne bi bili u korist Hrvatske“, navodi se u ovom dokumentu uz opasku da nema uverenja da je Tuđman sposoban da pribegne akcijama niskog rizika.
Obaveštajci CIA su naveli i da su hrvatske snage već tada izradile plan sa taktikom search and destroy da „izbace srpske ekstremiste iz istočne Hrvatske“, a čak i ograničeni potezi protiv Srba gotovo sigurno će izazvati značajne sukobe koji bi mogli da se preliju na bosansku teritoriju i da uvuku u sukob JNA.
Kada je reč o perspektivama za rat 1991. godine, navodi se i da je Jugoslavija društvo sklono puškaranju, da je oružje lako nabaviti čak i legalno, čak i pod komunističkom vladavinom. Pozivaju se na izveštaj saveznog MUP-a koji govori da od 1989. godine, 1,6 miliona Jugoslovena legalno poseduje naoružanje“, navodi se u analizi CIA.
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 6. maja
JNA i Milošević / Hrvatska je bila spremnija za rat, nego za nezavisnost / Ni CIA nije verovala u rat / Kako je Borovo „prevarilo“ Amerikance / Zašto su Srbi u Hrvatskoj masovno glasali za SDP – 46 posto / Kako se javno mnjenje spremalo za ratove? / Zašto je Beograd – 85 do 90 odsto – odbio regrutaciju / Da li su Slovenci i Hrvati bili za konfederaciju / Mit o planu Z4 / Mit o Memorandumu SANU / Mit o JNA / Mit o izlasku Srpske na more / Mit da je hrvatska raskrstila sa komunizmom / Zašto rat nije izbio još negde gde je mogao? / I otkud na kraju rat?
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
