Iako nas pandemja okružuje već godinu dana, pitanja o ovoj temi su i dalje nepresušna. U moru nedoumica mnogi od nas su zaboravili da dosta odgovora postoji u srednjoškolskom programu biologije, hemije, matematike i informatike. Ali ne i ljudi iz Fondacije Petlja, Inicijative „Digitalna Srbija” i UNICEF-a.

Ove tri organizacije udružile su se i objavile kurs „Epidemija“, prvi besplatan internet kurs o fenomenu epidemija na srpskom jeziku. Skup različitih znanja koja se tiču ovog više nego aktuelnog fenomena nalazi se na adresi petlja.org/net.kabinet, gde polaznike kroz gradivo vode tekstovi pisani pitkim jezikom, mnogobrojne ilustracije, animacije i kvizovi, ali i glumac Miloš Biković koji se volonterski angažovao kao narator u video sadržajima.

Na pitanje šta to kurs „Epidemija“ podrazumeva Tanja Ranković, rukovoditeljka programa obrazovanja u kancelariji UNICEF-a u Srbiji, za Nedeljnik objašnjava da je reč o onlajn kursu koji kroz vizure različitih naučnih oblasti osvetljava temu epidemije, i dodaje:

„Inspiracija je naravno trenutak u kojem živimo i želja da učenicima gimnazija osvetlimo temu epidemije kroz teme koje se inače uče u školi na časovima biologije, hemije, matematike, informatike. U tu svrhu, u okviru kursa se nalazi obilje materijala koji obuhvataju ilustracije, video materijale, primere ogleda, ali i kvizove koje učenici mogu koristiti da provere koliko su naučili.“

Kada govorite o kursu često pominjete interdisciplinarnost. Kako biste objasnili taj pristup?

Kurs je interdisciplinaran jer briše granice između nastavnih predmeta biologije, hemije, matematike i računarstva i informatike, u ovom slučaju nastavu premešta u digitalni prostor, a ipak omogućava interakciju među učenicima i nastavnicima. Interdisciplinarni pristup pruža priliku učenicima da epidemiju sagledaju celovito, da na primer u istom trenutku kada se iz biologije govori o širenju virusa, saznaju, kroz matematičke formule, kako se izračunava koliko će ljudi biti obuhvaćeno širenjem epidemije… Čini nam se da je interdisciplinarnost mnogo lakše postići u onlajn okruženju, gde nema klasičnih prepreka za planiranje ovakve nastave kao što je organizacija na nivou škole.

Kome je namenjen kurs „Epidemija?

Kurs je namenjen učenicima trećeg razreda gimnazije i njihovim nastavnicima, a pojedine njegove delove mogu koristiti i učenici ostalih razreda gimnazije. Kurs je kreiran na osnovu zvaničnih programa nastave i učenja, definisanih opštih međupredmetnih kompetencija kao i standarda postignuća za kraj opšteg srednjeg obrazovanja.

Nastavnici ga u nastavi mogu koristiti na različite načine, pa čak i tako što će učenici prethodno samostalno proći delove kursa, a zatim ih na času diskutovati, mogu ga prilagoditi specifičnostima svoje nastavne prakse, odeljenjima sa kojima rade, i na taj način dati svoj lični pečat u njegovom didaktičko-metodičkom oblikovanju.

Od nastavnika zavisi kako će ovaj kurs primenjivati u nastavi, pa je za nastavnike pripremljeno i uputstvo za primenu kursa u nastavi. Ovo uputstvo prevazilazi nivo konkretnog uputstva za ovaj kurs i u pojedinim segmentima odgovara na opšta pitanja koja se tiču kreiranje interdisciplinarnih, tematskih kurseva u onlajn okruženju. Uputstvo obuhvata pitanja izbora teme kursa, interdisciplinarno, tematsko planiranje nastave na osnovu ovog kursa, predloge efikasnih načina za angažovanje učenika tokom kursa, kao i mogućnosti praćenja i vrednovanja procesa učenja tokom kursa.

Ko je sve radio na kursu i kako ste birali ko će biti ti saradnici?

Kurs je nastao kao rezultat saradnje Inicijative „Digitalna Srbija“, Fondacije Petlja i UNICEF-a u Srbiji. U timu koji je radio na razvoju „Epidemije“ bili su hemičari, biolozi, softverski inženjeri, psiholozi, pedagozi, ilustratori, animatori. Bogato iskustvo koje su saradnici na projektu doneli iz fakultetskog amfiteatra, gimnazijske učionice, procesa pisanja udžbenika, ali i popularnih naučnih manifestacija, svetova stripa i filma, doprinose njegovom kvalitetu, atraktivnosti i pristupačnosti.

Kako je došlo do saradnje sa Milošem Bikovićem?  

Kao prijatelj Inicijative „Digitalna Srbija“, popularni glumac Miloš Biković se našao u ulozi naratora u edukativnim videima koji su deo kursa. Verujem da će ova činjenica dodatno uticati na popularnost kursa među gimnazijalcima.

Kako je došlo do saradnje UNICEF-a sa Inicijativom „Digitalna Srbija” i Fondacijom Petlja?

UNICEF i Inicijativa „Digitalna Srbija“ sarađuju već dugi niz godina kroz nekoliko inicijativa i veoma nam je drago da smo i ovoga puta udružili stručnost, iskustvo i resurse kako bismo razvili nove modele učenja i sticanja znanja.

Inicijativa „Digitalna Srbija“ je sa Fondacijom Petlja radila na modernizaciji informatike i računarstva i po tome su bili poznati među nastavnicima i učenicima u našoj zemlji. Sa početkom pandemije su se angažovali da ponude kvalitetne onlajn kurseve iz STEM disciplina, što je UNICEF prepoznao, pa smo zajedno radili na razradi koncepta i razvoju kursa.

Da li postoji vremensko ograničenje do kada će kurs biti dostupan?

Kurs nije vremenski ograničen, niti je namenjen samo ovoj generaciji učenika. Cilj nam je da kurs živi i u narednim školskim godinama, da ga što više učenika i nastavnika koristi, a ne smemo zaboraviti da kurs ima mogućnosti da se u narednom periodu ukoliko bude potrebe za tim nadograđuje, aktuelizuje u odnosu na nova saznanja o ovoj temi, dorađuje i unapređuje u odnosu na iskustva nastavnika u njegovom korišćenju i sl.

Za učenike će postojati i Viber stikeri na ovu temu?

Čitav kurs uključujući materijal, izbor naratora za video priloge i drugo, ima uzrasno prilagođenu formu, pa tako su i jedan od načina na koji će se zainteresovati i motivisati učenici za kurs i odgovarajući Viber stikeri, kao deo svakodnevne komunikacije adolescenata.

Mislite li da će se obrazovanje nastaviti u ovom pravcu kada se pandemija okonča?

Nastava treba da teži interdisciplinarnosti, pošto su pojave koje nas okružuju objašnjive samo ako primenimo različita znanja. U tom smislu nam je bilo važno da napravimo jedan dobar primer takve nastave i to u onlajn okruženju. Ovo je pravi primer kako treba sticati tzv. funkcionalna znanja o kojima se toliko priča. Samo ako znanja povežu sa konkretnom životnom situacijom i iskustvom, učenici mogu da usvajaju trajna znanja. Ovakva nastava je interesantnija, životnija, interaktivnija. Celovitim sagledavanjem problema učenike pripremamo da primene svoja znanja u svakodnevnom životu i da svakom problemu na koji naiđu priđu sa više strana.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.