Tata je Jokiću rekao da će da igra košarku, a on je počeo da plače: „Nisam želeo da treniram, malo sam se i plašio…“

Nikola Jokić je danas MVP kandidat. Ima velike šanse da bude u prvoj petorci u NBA ligi, što bi značilo i da je Jokić trenutno najbolji centar na svetu.

Večerašnja, sedma utakmica polufinala Zapadne konferencije, ako Denver pobedi Portland na domaćem terenu, svakako će povećati Jokićeve šanse u MVP glasanju.

U svakom slučaju, ovo je tek prvi korak u velikoj karijeri.

A kada je bio dečak, to je bilo daleko od snova koje je sanjao.

Kao dečak Nikola Jokic je voleo konje. I voleo je da se igra. I danas voli konje i da se igra. Samo što je danas jedan od najboljih košarkaša sveta. I dalje se igra.

Mladi Somborac, rođen 1995. godine, počeo je da (se) igra na lokalnom terenu Jame. A onda mu je otac rekao da proba da trenira košarku.

„Kad mi je to rekao, počeo sam da plačem“, rekao je u Jokić u jednoj ispovesti koju je zabeležio novinar Sport kluba Darko Plavišić.

„Nisam želeo da treniram. Imao sam 10 godina i sve mi je bilo čudno, malo sam se i plašio. Posle prvih treninga video sam da mogu da igram, imao sam i dobre saigrače, svidelo mi se“, rekao je.

Imao je na početku proble sa trenerima, ali se polako privikao na, koliko toliko, sistemski rad. Otišao je u KK Sombor i tamo proveo tri godine.

A onda je došla mladalačka kriza. Četiri meseca uopšte nije trenirao. Nije ni igrao.

„U tom periodu su konji postali veoma važni u mom životu. Postepeno sam ulazio u taj svet, prvo sam čistio štalu, a kasnije sam seo u sulke da vozim“, pričao je Jokić/

A košarci se mladi Nikola vraća kada je video da su njegovi dotadašnji saigrači počeli da treniraju na hipodromu, pa je i on počeo da trči sa njima.

Ponovo se zainteresovao za košarku. Postao je prvak Vojvodine sa Somborcima. Trener KK Vojvodina ga, preko Nikolinog brata, dovodi u Novi Sad, da tamo upiše školu i da igram za Vojvodinu.

Bila je to prilika za novu krizu. Nije mu se dopalo da ide od kuće. Ali, uspeli su da ga nagovore. Već posle nekoliko utakmica kontaktiraju ga ljudi iz Mege. Na polusezoni prelazi u Megu, gde su ga priključili prvom timu.

A ostalo je već istorija…