Kao kada posle teškog dana stanete pod tuš i osetite miris omiljene kupke, recimo sa aromom kokosa. Ili kao cigareta posle omiljenog ručka. Sladoled posle (pre)duge popodnevne dremke. Prva sezona „Prijatelja“ osmi put. U životu je toliko stvari koje se podrazumevaju, velikih odluka, važnih događaja, zvaničnih prilika, a boju i opipljiv osećaj da ga zaista živimo daju mu sitnice.
Tako je i u fudbalu. Postoje pravila, porazi, pobede, smene trenera, transferi igrača, pregovori, lažne vesti, povrede, golovi, loše izmene, postoji toliko konkretnih i važnih trenutaka koji mogu da promene utakmicu, karijeru ili živote ljudi, a svi oni zavise od malih, nekome neprimetnih stvari i igre slučaja, koja to nije.
Crvena zvezda je odigrala nerešeno protiv slavnog Milana, primivši dva i postigavši dva gola na stadionu Rajko Mitić, u utakmici u kojoj je bila, recimo to, manje snalažljiva od najsmotanije sebe i hrabrija i od one sebe koja krišom, pred ogledalom steže mišiće. U brojnim analizama utakmice, u kojoj je Zvezda ostala neporažena uprkos autogolu, skrivljenom penalu i crvenom kartonu, spominju se različiti nedostaci, nabrajaju i greške, traži razlog. Međutim, sve to ostaje na nivou apstraktnog. Ovaj veliki remi, leži zapravo u Lepim Malim Stvarima.
Do pre četiri godine Crvena zvezda je ličila na onog velikog gubitaša iz legendarne priče o firmi u kojoj svi radnici decenijama nose samo bele košulje, a onda dođe čovek koji želi sve da promeni i na prvom sastanku se pojavi u plavoj košulji. Promena počinje od detalja i tome su Zvezdu naučili Vladan Milojević i njegov stručni štab.
Lepa mala stvar, nekarakteristična za naše uslove je to što je na odlasku Milojević pozdravljen uz zagrljaj i lepe želje, to što nije otišao misleći loše klubu koji voli, a čak i ako je bilo nesuglasica nisu izašle „iz kuće“.
Nasledio ga je čovek koji nikada nije bio trener. I lepa mala stvar u vezi sa tim je da nije želeo da se pravi pametan i filozofira, već se okružio ljudima koji su od njega iskusniji, u nekim oblastima napredniji, zasukao je rukave i počeo da uči.
Sudbina je htela da on, još kao igrač, u Laciju nabasa na Sinišu Mihajlovića. Ostali su najbolji prijatelji, Stanković poštuje Mihajlovićevo mišljenje i fudbalsko znanje. Lepa mala stvar je što je i posle toliko godina prijateljstva poslušao savet i doveo Dijega Falčinelija. Zvezdin centarfor je napravio ključnu razliku u odnosu na poslednju Milojevićevu sezonu.
Treneri radeći na visokom nivou i boreći se sa velikim rezultatima ne mogu da postignu da paralelno sa tim rade i sa igračima pojedinačno. Samo najbolji treneri današnjice su kroz karijeru uspevali da preokrenu pojedinačne sudbine igrača. Na svojoj prvoj stanici Dejan Stanković je to uradio sa Mirkom Ivanićem. Talentovani lala, koji je pre samo godinu dana, umoran, teških nogu posle napornog treninga, bio predmet opklade dvojice ljudi u skupim odelima, danas igra sezonu života.
Kao živa bića, koja ispod dresa i trenerke nose ego, igrači i treneri ulaze u sukobe, imaju nesuglasice, rešavaju ih ili zauvek ratuju. Toliko je primera kako loši međuljudski odnosi lako upropaste karijeru nekom treneru ili nekom igraču. Lepa mala stvar je kada trener, svestan svoje pozicije, za dobrobit tima odluči da oprosti svom igraču i neke stvari kojima mu je bio ugrožen ego (s razlogom ili bez njega).
Te su Lepe Male Stvari, kao poklon koji vam neko pošalje na kućnu adresu i iznenadi vas, stigle u Ljutice Bodana 1A 18. februara uveče.
Sve je ličilo na neke stare tragedije, dobro poznate, ne atinske, nego srpske, fudbalske, a onda su Lepe Male Stvari uradile svoje. Zvezda još od Milojevića nije više tragični gubitnik. Od kada je tu Stanković, po svaku cenu je spremna da uleti u vatru i da na licu mesta nauči lekcije za neki sledeći napad, za neku sledeću odbranu. A onda Falčineli, onaj Mihin prihvaćeni savet, dobija duele, skače, gradi se, pa iznudi penal. Pa onda sa bele tačke gol da igrač kom je Stanković oprostio nesuglasice i svom treneru utrči u zagrljaj. Onda opet sve izgleda tragično, pa se u pravo vreme, na pravom mestu nađe i drugi igrač kom je trener oprostio šta god je imao da mu oprosti.
Tako na semaforu na kraju utakmice i pored svih malera, ne stoji negativan rezultat, nego 2:2 za nadu na San Siru.
Za nadu da će i tamo do izražaja doći neke Lepe Male Stvari, poput sudbine, izražene matematički. Crvena zvezda je u svojoj istoriji uspevala da pobedi ili eliminiše i Real Madrid i Bajern Minhen i Liverpul, a jedini tim iz najveće evropske četvorke koji do sada nije ni pobedila ni eliminisala je Milan.
Možda je za tako nešto vreme već sledećeg četvrtka. Ako tako i ne bude, ako usledi ubedljiv poraz, Zvezda će moći da se podiči time da je menjajući gomilu sitnica zapravo promenila svoj algoritam funkcionisanja i sada više nije važno koje su boje košulje sa početka priče. To će biti zaključak, pisalo na semaforu stadiona u Milanu 5:0 ili 3:3…
Kao i u životu mimo fudbala. Neki dani su mnogo teži od drugih, ali onda stanete pod tuš i osetite miris kupke sa aromom kokosa.
Tagovi
