Ako bi policija krenula redom da proverava „kućne apoteke“, pola Srbije bi moglo da prođe kao glumica Milena Božić koja je prošle nedelje uhapšena odmah posle predstave, navodno, zbog jedne tablete „bromazepama“ koju joj je policija pronašla u novčaniku, bez recepta.
To je uznemirilo mnoge ne samo zato što i oni u nekoj pregradi torbe ili novčanika imaju neku tabletu „za smirenje“ koja je, vrlo moguće, na spisku psihoaktivnih supstanci, već zato što nemaju recept ili i nisu znali da to može da se ispostavi kao toliko veliki problem da bi trebalo da reaguje policija. Iako je opšte poznato da su lekovi bez recepta „problem“, poznato je i da nije nikakav problem da se kod nas nabave.
Kako su mediji pisali, glumici je policija dala rok od 30 dana da dostavi nalaz lekara da joj je ovaj lek prepisan kao terapija.
Doktor Dragoslav Popović, predsednik Udruženja za javno zdravlje, objašnjava da se „bromazepam“ izdaje na recept da bi se ograničila zloupotreba koja može da se desi i prilikom izdavanja recepta i prilikom kupovine. Ali i da je slučaj glumice „pucanje iz artiljerije na muvu“.
„Naravno da postoje grupe lekova koje ne bi smele da se koriste bez recepta, ni da se prodaju bez recepta kao ‘bromazepam’, ali i antibiotici. Ali smo svesni da je situacija kod nas potpuno drugačija. Različiti su i rizici i uticaji po zdravlje koje mogu da nose. Svi se moramo izboriti da se zloupotrebe svedu na najmanju moguću meru u sistemu upotrebe i snabdevanja lekovima, pre svega zbog zdravlja građana Srbije. Ovo je slučaj koji će zatalasati javnost i imati verovatno kratkotrajni efekat“, zaključuje Popović.
Članom 112 stav 15 Krivičnog zakonika propisano je da se opojnim drogama smatraju supstance i preparati koji su zakonom i drugim propisom zasnovanim na zakonu proglašeni za opojne droge i ostale psihoaktivne kontrolisane supstance, kaže advokat Dušan Garašanin: „Pravilnikom o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci ‘bromazepam’ je svrstan u listu 7. psihoaktivnih kontrolisanih supstanci – psihotropne supstance koje se koriste u terapijske i naučnoistraživačke svrhe.“
Ako se recepti sada izdaju elektronski, pitanje je kako smo i kada u obavezi da nosimo recept za lek sobom u slučaju da nas „zaustavi policija“.
„Pravilnikom o obrascu i sadržini lekarskog recepta, načinu izdavanja i propisivanja lekova u članu 4 propisano je da se propisivanje i izdavanje leka na recept vrši posredstvom integrisanog zdravstvenog informacionog sistema u skladu sa zakonom. Izuzetno od stava 1 ovog člana propisivanje i izdavanje leka na recept može da se vrši i u papirnom obliku ako ne postoje tehnički uslovi za propisivanje i izdavanje leka u elektronskoj formi. Dakle, prema odredbama Krivičnog zakonika lek ‘bromazepam’ bi se mogao smatrati opojnom drogom (psihoaktivna kontrolisana supstanca) čije držanje u manjoj količini za sopstvenu upotrebu je kažnjivo zakonom. Međutim, imajući u vidu da je odgovornost propisana samo za neovlašćeno držanje, ostaje sporno na koji način je utvrđeno da u konkretnom slučaju lice nije imalo ovlašćenje, što bi bio lekarski recept, za držanje ove tablete“, objasnio je Garašanin.
Dodaje da je članom 246a stav 1 Krivičnog zakonika propisano je da ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, a može se osloboditi od kazne.
Tagovi
