Nekoliko meseci pre nego što će 1836. junački poginuti u mitskoj bici kod Alama, Dejvi Kroket, taj prvi među velikim američkim narodnim herojima, traper u medveđem krznu, borio se za još jedan mandat u Kongresu. Bio je već prevejani republikanski političar, a njegov protivnik u tom trenutku bio je Adam Hantsmen, advokat i demokrata (nota bene: termini republikanac i demokrata iz 19. veka nemaju ama baš nikakve sličnosti sa ovim danas).
I, za Kroketovu samozaljubljenost još važnije, imao je drvenu nogu.
Na izborima se, kako to Amerika voli, dogodilo iznenađenje: Hantsmen je dobio mandat, a Kroket će, besan i ljut, izgovoriti rečenicu koja će odzvanjati stolećima, kojom će se stanovnici najveće savezne države kititi i koju će tumačiti kako ko poželi.
„Završio sam s politikom. Pošto ste odlučili da umesto mene izaberete čoveka sa drvenom nogom, možete svi da se nosite dođavola, a ja ću otići u Teksas.“
Država usamljene zvezde i biće poslednje putovanje Dejvija Kroketa, a njegovo „You may all go to hell and I will go to Texas“ će, sem nezvaničnog motoa južnjaka, postati i nenadani lajtmotiv predstojećih izbora i kamenčić u cipeli aktuelnog predsednika Donalda Trampa.
Nije bilo slučajno što se poslednja debata potencijalnih kandidata Demokratske partije za izbore u jesen 2020. pre nekoliko dana odigrala baš u Hjustonu. Demokrate su bile pristojne i umivene, izgledalo je to, primetiće brojni komentatori, više kao iznošenje programa nego sučeljavanje i želja da se uništi i ponizi protivnik (kakva razlika u odnosu na debate republikanaca pre četiri godine, kada je letelo perje, topio se katran, a Donald Tramp iz večeri u veče, nošen podrškom Foks njuza, probijao rejtinge i šamarao rivale), ali poruka je bila jasna: Teksas, crveni Teksas, konstantno i bez izuzetka republikanski Teksas, postao je nenadano bojno polje, mesto na kojem se, kao nekad u Alamu pred Meksikancima, može odupreti Trampu i udariti temelj pobede nad njim.
Demokrate ovaj fenomen – uspeh na midterm izborima i odlazak brojnih republikanskih kongresmena u penziju – nazivaju „Texodus“, a indikativno je i što se među deset kandidata demokrata na „širem spisku“ nalaze čak dva sina ove države, Beto O’Rurk i Hulijan Kastro.
Upravo će Beto O’Rurk, sa svojim kenedijevskim osmehom i kampanjom koja je zamalo bila najveće iznenađenje prošlogodišnjih „izbora na pola mandata“ – nije bio daleko od pobede nad senatorom Tedom Kruzom (svega 200.000 glasova) – biti među najzaslužnijima što je Teksas od „sigurice“ postao najveća noćna mora republikanaca, mada se čini da je ova trka za njega, pa i za Kastra, došla prerano.
Da, O’Rurk bi možda mogao da u svom Teksasu pobedi The Donalda – utoliko pre što je 3,5 miliona glasača, mahom Latinoamerikanaca, apstiniralo, a mogli bi da izađu narednog novembra – ali pitanje je da li u ostalim državama, mnogo liberalnijim od raspojasanog Teksasa, njegov demokratski „teks-meks“ ima prođu.
Zato je tu „stara škola“. Prema relevantnim istraživanjima javnog mnjenja sprovedenim u nekoliko poslednjih meseci, bivši potpredsednik i trenutni predvodnik demokratske trke Džo Bajden pobeđuje Trampa u Teksasu.
Prema nekim ispitivanjima, isto čine i još neki kandidati, pre svih Berni Sanders, no za razliku od srpskog poimanja istraživanja, u kojima se i uzorak i procenat pogađanja mahom kriju, specijalizovani sajtovi poput FiveThirtyEight i RealClearPolitics jasno označavaju pouzdanost istraživačkih kuća, ocenama od A do F.
Ako se pouzdamo samo u one koje imaju ocene A i B, poput Emerson koledža, YouGova i Univerziteta Kinipek, samo Sanders i Bajden mogu, makar u ovom trenutku, da računaju na otimanje Teksasa, koji je glasao republikance na svim predsedničkim izborima od 1976. naovamo. Pre tri godine, Tramp je odneo 36 elektorskih glasova sa 52,23 odsto, dok je Hilari Klinton imala 43,24 odsto…
OPŠIRNIJU ANALIZU PROČITAJTE U AKTUELNOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 19. SEPTEMBRA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA Novinarnica.net
Svi čitaoci na poklon dobijaju novi broj Mond diplomatika na srpskom jeziku
Tagovi
