Telegram grupe, osvetnička i druga pornografija: „Same su krive što su se slikale“

Balkanske domaćice“, „Klinke Balkana“, „Samo Domaćinski“ neke su od brojnih Telegram grupa koje su napravljene sa istim ciljem – da šire ilegalan pornografski sadžraj. Ove grupe iz dana u dan broje sve više članova, a dele se uglavnom eksplicitni snimci i fotografije žena i devojaka, neretko i devojčica. Organizacija “OsnaŽene” uspela je da se infiltrira u ove grupe i otkrije zastrašujuću stvarnost koja se krije iza njih.

Ovo nije prvi slučaj Telegram grupa za razmenu eksplicitnog sadržaja u Srbiji. Sa njihovom pojavom šira javnost se upoznala 2021. godine, a aktivno u njihovom razotkrivanju učestvovala je jedna od članica organizacije “OsnaŽene”, Staša Ivković.

Tri godine nakon toga, OsnaŽene su izašle sa svojim istraživanjem i ukazale na to da situacija, ne da se nije pomakla sa mrtve tačke, već je situacija sve alarmantnija.

Ove grupe su žarišta muškaraca koji krišom fotografišu svoje sestre, majke, ujne, i razmenjuju te slike sa drugim članovima grupa. Najčešća dva motiva koja stoje iza osnivanja ovih grupa su osveta nekoj ženi ili novac, pa tako sa ili (ređe) bez novčane nadoknade dobijaju fotografije i snimke uglavnom maloletnih devojaka (uz šifru: -18) koje su taj materijal poslale u poverenju, zatim skupljaju što veću količinu fotografija i snimaka, i prodaju ih za cenu 50 evra minimum.

Nakon što zarade dovoljno na tim žrtvama, oni podele i javno materijal, jer više ne mogu da zarađuju na njima, pošto su se fotografije i snimci već dovoljno raširili, navodi se u istraživanju organizacije OsnaŽene..

Postoje katalozi žena, devojaka i devojčica dok je sav sadržaj podeljen po kategorijama koje imaju različitu cenu. Pored osvetničke pornografije, u ovim grupama prisutna je i dečija pornografija, a članice OsnaŽene su za samo dva dana uspele da lociraju osobe koje nude dečiju pornografiju desetinama hiljada članova. Izvor ovih slika i snimaka često ostaje nepoznat.

Pored dečije pornografije, grupa okuplja muškarce sa incestualnim tendencijama u svrhu razmenjivanja iskustva i sadržaja, pa tako muškarci krišom fotografišu svoje majke , sestre i ujne, zatim te fotografije nude za „ocenjivanje“ kao i za razmenu za tuđe ženske članove porodice.

Administracija grupa često ne reaguje na ilegalne aktivnosti, što doprinosi osećaju nekažnjivosti među članovima.

„Znamo imenom i prezimenom ko su admini. Ima ih više, ali admini jedne grupe su muž i žena koji su 1998. i 2001. godište. I muškarac i žena su uključeni u osvetničku pornografiju. Možda najviše uznemirava to što ima par žena koje se javljaju kao aktivni članovi tih grupa. Ima još jedna koja je aktivna u toj grupi, ali ova što je u braku, ona je definitivno najaktivnija. Mnogo je bizarno što oni uopšte ne vide problem u tome što rade.Za njih je osvetnička pornografija nešto normalno ‘one su same krive što su se slikale, mi ništa loše ne radimo’. Njima je to smešno. Oni to koriste kao za svađanje i vređanje”, rekla je za Mondo Ana Zdravković, aktivistkinja iz udruženja „OsnaŽene“.

Iz udruženja kažu da planiraju uskoro da pošalju folder sa dokazima koje su sakupile Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, dok će dokaze dečije pornografije proslediti Pametnoj i bezbednoj platformi, koja radi u okviru Ministarstva za informisanje.

Ivković kaže da se nadaju da će institucije ovaj slučaj rešiti, ali nisu u potpunosti sigurne da će se to desiti, posebno kada imamo u vidu da se ni 2021. godine ništa nije desilo.

Kada je Ivković pre tri godine na društvenim mrežama otvorila problem grupa u kojima su muškarci razmenjivali pronografski sadržaj, na kom su uglavnom bile njihove bivše partnerke, o ovom problemu se saznalo više, ali i pored negodovanja javnosti i dalje postoji arhiva snimaka seksa ili nagih fotografija devojaka. Čak su dostupne i kućne adrese i drugi lični podaci pojedinih.

Tada je Posebno javno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal odlučilo da, ipak, neće pokretati krivični postupak jer osvetnička pornografija, praksa neovlašćenog objavljivanja intimnih slika ili video-snimaka bez pristanka osobe, i dalje nije kriminalizovana u Srbiji. Nakon odluke tužilaštva o odbačaju prijave, žrtvama ostaje opcija da podnesu privatne tužbe protiv odgovornih osoba za neovlašćeno objavljivanje njihovih slika, iako je šansa za uspeh niska zbog zastarevanja.

“Trenutno, iako postoje neki zakoni koji se odnose na distribuciju neovlašćenog materijala, mnogi od njih ne definišu osvetničku pornografiju kao poseban oblik zločina. Kada bi se uvela jasna zakonska definicija, bilo bi lakše i za organe gonjenja da identifikuju i kažnjavaju počinioce. Pored zakonskog prepoznavanja, neophodno je da svi profesionalci pristupaju digitalnom rodno zasnovanom nasilju odgovorno i adekvatno, sa senzibilnošću i razumevanjem posledica nasilja. Tek kada se praksa i normativni okvir usklade, možemo da govorimo o unapređenom sistemu zaštite žena koje su preživele digitalno rodno zasnovano nasilje”, kaže Andrijana Radoičić Nedeljković ispred NVO “Atina”.