Leo Longanezi, italijanski novinar i erudita, zadivljen transformizmom svojih zemljaka koji su gotovo preko noći prešli put od fašista do antifašista – toliko da se šalilo da Italija nema 46 miliona stanovnika (toliko ih je imala na kraju Drugog svetskog rata) nego 92 miliona – lansirao je svoj čuveni aforizam: „Italijanska trobojka bi bila savršena kada bi na njoj pisalo – brinem o porodici (tengo famiglia)“.
Longanezijeva opaska se pokazala još jednom validna ovih dana, pogotovo kada se porodica tumači u širem, političkom, kontekstu. Kriza italijanske vlade ogolila je svu licemernost političkih stranaka i pokreta potvrđujući izostanak elementarnog senzibiliteta za interese građana, društva i države. Zvuči bizarno, ali u italijanskom parlamentu ne postoji nijedna politička snaga koja stavlja interese Italijana ispred stranačkih ili personalnih ciljeva.
Iza visokoparnih patriotskih izjava svih aktera krize, od Matea Salvinija i Luiđija di Maja do lidera opozicije, stoje krajnje banalni i oportunistički motivi koji nemaju mnogo veze sa nacionalnim interesima Italije i njenih građana. Kao što su bili licemerni u sklapanju političkog braka pre nešto više od godinu dana, populisti i nacionalpopulisti iz Pokreta pet zvezda i Lige jednako su pretvorni i u razvodu.
Salvini je spreman da ponovo uđe u savez sa Silviom Berluskonijem koga označava, već mesecima, kao simbol „starog“, „prošlog“, „nazadnog“, kako bi postao neprikosnoveni gospodar Italije, a Di Majo i Bepe Grilo su zaboravili sve što su govorili o Demokratskoj partiji i Mateu Renciju i vrlo rado bi ušli u bilo kakvu koaliciju samo da ostanu na vlasti. Ništa nije bolja situacija ni na drugoj strani. Berluskoni je voljan da pređe preko svih poniženja i političkih šamara koje mu je izlupao Salvini samo da se vrati za „glavni sto“ kako bi spasao svoje kompanije kojima ne cvetaju ruže. Renci je, kao Di Majo, iznenada oboleo od amnezije i ne seća se više sudova o Grilu i Pokretu pet zvezda, dok bi generalni sekretar Cingareti, zagovornik mekog pristupa sa petozvezdašima, sada što pre na izbore kako bi preuzeo kontrolu nad stranačkim klubovima u Kameri i Senatu.
Salvini i Di Majo su se svečano kleli u predizbornoj kampanji da nikada neće ući u koaliciju. Zatim su se sa istim žarom zaklinjali da će njihov savez trajati celu legislaturu, čitavih pet godina, da bi se posle malo više od godinu dana rastali kao uvređeni rogati supružnici. U najboljem stilu Leopardijeve opaske da muževi mogu da žive mirno i srećno samo dok veruju da su im supruge verne, čak i kada pola sveta zna da je istina drugačija.
Pakt između petozvezdaša i ligaša nije imao šansu da poživi od onog momenta kada je na pokrajinskim a zatim i na izborima za Evropski parlament verifikovana inverzija odnosa snaga unutar vladajuće koalicije u biračkom telu. Slika odnosa snaga u parlamentu je dijametralno suprotna procentima osvojenih glasova, baš kao što je i promešala karte u redovima opozicije i unutar Demokratske partije.
Tagovi
