Tursku metropolu Izmir i grčko ostrvo Lezbos deli samo stotinak kilometara. Izmir je smešten u prostranoj uvali koja se širi prema severoistočnom delu Egejskog mora. Samo nekoliko kilometara od obale, sredinom mora prolazi nevidljiva linija: spoljna granica Evropske unije. Tu se završava Turska a počinje Grčka.
Prekretnica posle Prvog svetskog rata
To nije uvek bilo tako. Današnje granice temelje se na Ugovoru iz Lozane iz 1923.
Izmir, koji se na grčkom zove Smirna, vekovima je bio središte grčke kulture. Isto tako, tokom Vizantijskog i kasnije Osmanskog carstva, mnogi Turci su živeli na današnjim grčkim ostrvima i na kopnu.
Raspadom Osmanskog carstva po završetku Prvog svetskog rata okončan je multietnički suživot. U današnjem Izmiru turska vojska je ubila na desetine hiljada Grka, a grad je pretvoren u ruševine.
Ugovor iz Lozane naložio je razmenu stanovništva: oko pola miliona Turaka koji su ranije živeli u Grčkoj moralo je da se preseli u novoosnovanu tursku državu, a preko milion Grka moralo je da napusti svoju domovinu na turskoj teritoriji i ode u Grčku. Trauma koja se danas u Grčkoj naziva „maloazijska katastrofa“ – sto godina kasnije uvek iznova izaziva sporove.
Redžep Tajip Erdogan tačno zna kako da uzbudi duhove na grčkoj strani. Iz Ankare uvek iznova stižu izjave koje dovode u pitanje Ugovor iz Lozane – a sa njim i spoljne granice EU. Erdoganove fantazije o velikom turskom carstvu uključuju i pretenzije na neka od većih grčkih ostrva, uključujući Samos, Rodos i Lezbos.
Izmir protiv Erdogana
Pritom u Izmiru predsednik ne nailazi na veliku podršku. Metropola sa četiri miliona stanovnika tradicionalno je u rukama opozicije. Gradonačelnik Izmira Mustafa Tunč Sojer pripada opozicionoj Republikanskoj narodnoj stranci (CHP). Nju je 1923. godine osnovao „otac“ moderne turske države Mustafa Kemal Ataturk. Program stranke temelji se na socijaldemokratskoj, laicističkoj filozofiji poznatoj kao kemalizam.
Ali Erdogan, sa svojim religiozno-autokratskim stilom, ne drži mnogo do kemalizma. „Svakoga ko je protiv Erdogana odmah vređa kao ‘Gavur'“, objašnjava jedna mlada žena u Izmiru. „Gavur“ je nešto poput nevernika. To je samo jedan od brojnih primera kako Erdogan pokušava da iskoristi islam u političke svrhe.
Mlada žena ne želi da joj se spominje ime. Svako ko govori loše o šefu države može da završi u zatvoru. Već godinama je pravosuđe opterećeno brojnim postupcima zbog „vređanja predsednika”.
Naša sagovornica smatra da su Erdoganove oštre reči na račun susedne Grčke pogrešne:
„Imamo potpuno drugačije probleme. Na primer, ovde je sve preskupo, ne možemo više da plaćamo stanarine. Čak su i cene voća i povrća skočile. Ako vlada sada još krene u sukob sa Grčkom, stvari bi mogle dodatno da se pogoršaju.“
Naime, stopa inflacije u Turskoj početkom juna 2022. iznosi skoro 80 odsto. A predstoje parlamentarni izbori 2023. S obzirom na lošu ekonomsku situaciju, politički posmatrači novi sukob Ankare i Atine vide između ostalog i kao pokušaj Erdogana da odvrati pažnju sa domaćih političkih problema.
Trajekat Izmir – Lezbos
Brodovlasnik Osman Hakan Ersen, kojeg srećemo u luci Izmir, deluje ponosno ali i pomalo nervozno. Pola deset je ujutru.
Za sat vremena isploviće Ihsan Alianak, brzi brod koji sa zavidnih 25 čvorova povezuje treći po veličini grad u Turskoj sa trećim najvećim grčkim ostrvom Lezbosom i to prvi put od kraja Osmanskog Carstva. Projekat, kako naglašava Ersen, podržava i gradonačelnik Izmira Sojer.
Dobrosusedski odnosi umesto političkih sukoba, koji ne pune prazne blagajne turskih biznismena, to je želja brodovlasnika Ersena:
„Mi Turci volimo grčka ostrva. Tamošnje plaže nisu toliko pune kao ovde u Turskoj. Hrana i muzika su isti. Obe strane bi imale ekonomske koristi.“
Iako već postoji trajektna veza iz glavnog grada Lezbosa, Mitilene, do turskog grada Ajvalika, brod koji direktno povezuje Izmir i Lezbos je nešto novo.
I pored loše ekonomske situacije, Hakan Ersen se nada da će njegova linija imati dovoljno putnika. Razvoj posla, međutim, otežava politička situacija između dve zemlje:
„Grci trenutno oklevaju, ali ne bi trebalo, jer delimo more i komšije smo. Grci su dobrodošli.“
Turcima skupa karta i viza
Povratna karta za njegov trajekt košta 80 evra što je mnogo novca s obzirom na ekonomsku situaciju u Turskoj.
Osim toga, turskim državljanima je potrebna viza za šengenski prostor – odnosno za putovanje u Grčku. To takođe košta 80 evra i traži mnogo strpljenja:
„Kako bi dobili vizu, mi Turci moramo da predočimo sve podatke o našoj imovini. Takođe moramo da navedemo gde radimo i da priložimo izvode iz banke za poslednja tri meseca.“
Pre pandemije dnevna viza je mogla da se dobije za 30 evra i mogla je da se kupi direktno na granici. Grcima je za ulazak u Tursku dovoljna lična karta.
Hakan Ersen smatra da bi Brisel hitno trebalo da ublaži vizna pravila za turske turiste. I na Lezbosu postoji interes da se građanima susedne zemlje olakša ulazak u zemlju. Nekada su ljudi bili ponosni što je na tom ostrvu bilo manje turista nego na Rodosu ili Kosu.
Ali sada, nakon godina turbulencija od finansijske krize, preko aktuelne izbegličke drame, pa do problema u zemlji uzrokovanih pandemijom, ljudi ovde pokušavaju iznova da rerganizuju.
Grk: „Ovo je dobra stvar“
„Linija za Izmir je dobra stvar. Ovde se svi žale što nema turista“, objašnjava 22-godišnji barmen Nikos i dodaje:
„Mnogi sa Lezbosa putuju trajektom do Ajvalika u kupovinu. Trenutne napetosti između vlada u Ankari i Atini uglavnom su po medijima. Turci dolaze na Lezbos svaki dan. Priče o nekakvom sukobu nemaju nikakve veze sa našim životima. Mi gajimo dobre odnose.“
Kostas Mucuris, guverner severno egejskih grčkih ostrva, takođe vidi prednosti u boljim saobraćajnim vezama sa Turskom. Ovde na Lezbosu, gde je susedna država na dohvat ruke, politički ton je blaži nego u Atini:
„Narod mora da se uključi u dijalog. Problemi mogu da se reše samo dijalogom“, kaže lokalni grčki političar za DW.
Pretnje iz Turske Mucuris smatra praznim frazama, koje turski predsednik koristi uoči predstojećih parlamentarnih izbora:
„Nadamo se da će se ekonomska situacija u Turskoj popraviti – jer je i za ljude ovde na Lezbosu prednost biti povezan sa metropolom poput Izmira za nešto manje od tri sata.“
Mucuris ipak naglašava: „Mi Grci imamo svoje nacionalne interese. A što se njih tiče, nećemo činiti nikakve ustupke.“
Tagovi
