(Beta) – Povlačenjem francuskog ambasadora iz Ankare posle komentara turskog predsednika o mentalnom zdravlju Emanuela Makrona dalje su eskalirale napetosti između dve zemlje koje su u sporu oko rata u Libiji, regiona Nagorno-Karabaha i turskog istraživanja u istočnom Sredozemlju, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Pariz je povukao ambasadora u Ankari, osuđujući komentare turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana o mentalnom zdravlju Makrona i njegove pozive na bojkot francuskih proizvoda kao „neprihvatljive“ i „vrlo uvredljive“, javio je CNN.
Erdogan je u subotu izjavio da je njegovom francuskom kolegi potrebna provera „mentalnog zdravlja“ zbog odnosa prema muslimanima u Francuskoj. Izjava je usledila posle Makronovog obećanja da će njegova vlada „pojačati borbu protiv radikalnog islamizma“.
Francusku je potreslo ubistvo profesora istorije Samuela Patija koji je predavajući o slobodi izražavanja koristio kontroverzne karikature proroka Muhameda iz satiričnih novina Šarli ebdo. Ubistvo nastavnika u pariskom predgrađu 16. oktobra iznova je izazvalo napetosti zbog sekularizma, islamizma i islamofobije u Francuskoj.
Makron je rekao da su posle ubistva nastavnika preduzete desetine mera protiv organizacija i pojedinaca „koji podupiru radikalni islamistički projekt, drugim rečima, ideologiju usmerenu na uništavanje (Francuske) Republike“.
Diplomatska prepirka je poslednje pitanje koje zaoštrava odnose Francuske i Turske, koji su saveznici pod NATO-om, ali se ne slažu oko niza geopolitičkih pitanja, uključujući građanske ratove u Siriji i Libiji, kao i sukob Jermenije i Azerbejdžana zbog regiona Nagorno-Karabah, ukazuje BBC.
Makron je ranije ovog meseca opisao islam kao religiju „u krizi“ i istakao da postoji opasnost da manjina od francuskih šest miliona muslimana oformi „kontradruštvo“.
BBC dodaje da je Makron, u najvećoj muslimanskoj zajednici zapadne Evrope, naišao na optužbe pojedinaca za pokušaj represije nad njihovom religijom i kažu da njegova kampanja rizikuje „legitimisanje islamofobije“.
Odgovarajući na Makronovu kampanju odbrane francuskih sekularnih vrednosti – koja je, ukazuje BBC, počela pre ubistva učitelja – Erdogan je u subotnjem govoru upitao: „Koji je problem pojedinca zvanog Makron s islamom i s muslimanima? (…) Šta još reći šefu države koji ne razume slobodu verovanja i koji se na takav način ponaša prema milionima ljudi koji žive u njegovoj zemlji koji su pripadnici druge vere?“ Dodao je: „Makronu je potrebno ispitati mentalno zdravlje.“
Erdogan je pobožni musliman koji pokušava da islam uvede u glavnu tursku politiku otkako je njegova Partija pravde i razvoja 2002. došla na vlast, dodaje BBC i ukazuje da likovi proroka Muhameda mogu muslimanima naneti ozbiljne uvrede jer islamska tradicija izričito zabranjuje slike Muhameda i Alaha.
Ankara je posebno podstaknuta kampanjom koju je zagovarao Makron za zaštitu francuskih sekularnih vrednosti od radikalnog islama, rasprava koja je novi zamah dobila ubistvom nastavnika istorije za koje tužioci tvrde da je odgovoran 18-godišnji Čečen koji je imao kontakt s džihadistom u Siriji, ukazuje Gardijan.
Drugi novi razdor između dvojice čelnika, ukazuje britanski list, odnosi se na Nagorno-Karabah.
Turska snažno podupire Azerbejdžan u sukobu, ali je negirala Makronove navode da je Ankara poslala stotine sirijskih boraca u pomoć Azerbajdžanu. Erdogan je u subotu optužio Francusku da „stoji iza katastrofa i okupacija u Azerbajdžanu“. Takođe je ponovio prethodne tvrdnje da Francuska, koja ima jaku armensku zajednicu, naoružava Jerevan.
Makronova kancelarija je oštro reagovala, posebno izrazivši zabrinutost zbog poziva Ankare na bojkot francuske robe, ističe Gardijan i dodaje da francuski zvaničnici tvrde da mere treba preduzeti do kraja godine jer je Erdogan imao dva meseca da odgovori na zahteve da promeni stavove o svojim „opasnim avanturama“ na istočnom Sredozemlju i „neodgovornom ponašanju“ nad Karabahom.
Oba predsednika imaju svoje unutrašnje političke razloge za nastavak spora, ukazuje Gardijan. Makron mora pokazati da je podjednako protivnik islamskom radikalizmu kao njegovi politički protivnici na desnici, dok je Erdogan takođe pod domaćim pritiskom i sve više pokušava da se predstavi kao vođa sunitskog pokreta u islamskom svetu.
Reakcija protiv komentara francuskog predsednika o islamu pojačala se u nedelju kada je turski predsednik ponovio poziv Makronu da „proveri mentalno zdravlje“ optuživši ga da je „opsednut Erdoganom danju i noću“, ističe agencija Frans pres, dodajući da mnoge zemlje s muslimanskom većinom pozivaju na bojkot francuskih proizvoda.
Kako odnosi između Makrona i Erdogana postaju sve napetiji zbog geopolitičkih pitanja, šef evropske diplomatije Žozep Borel nazvao je Erdoganove komentare „neprihvatljivim“ i pozvao Tursku „da zaustavi ovu opasnu spiralu sukoba“.
AFP dodaje da se ljutnja na Makrona prelila na ulice u nekoliko zemalja s većinskim muslimanskim stanovništvom – od pojasa Gaze do Libije. Istovremeno, pakistanski premijer Imran Kan optužio je Makrona za „napad na islam“.
Takođe, dodaje AFP, nakon što je Makron kritikovao islamiste i obećao da se neće „odreći karikatura“ s likom proroka Muhameda, pozivi na bojkot francuske robe rastu širom arapskog sveta, uključujući Jordan, Katar i Kuvajt.
Tagovi
