Između ljudi koji su se zorili time što nisu pogledali nijednu epizodu serije „Game of Thrones“ – mada je takvih mnogo manje od onih koji se na njih žale po toksičnim društvenim mrežama – i ljudi koji su gledali ama baš svaku, stoji usamljen naš junak, kao ono kad se Egon Osvajač iskrcao sa Zmajkamena na Vesteros, tačno na mestu gde će već za njegovog života izgraditi smrdljiva naseobina, kasnije poznata kao Kraljeva Luka.
Ova endemska vrsta, ugroženija od zmajeva, ispratila je, pazite sada, samo prve dve epizode prve sezone, i onda, toliko godina kasnije, revnosno i redovno, poslednju, čiji se konjec neumitno bliži.
Serijal „Pesma leda i vatre“ Džordža R. R. Martina otkriću sasvim slučajno, pre skoro deceniju i po. Za sve je, u stvari, zaslužan moj sadašnji zet, tada još udvarač moje sestre, koji će mi onako usput natuknuti da, ako volim epsku fantastiku, ima taj jedan, stvarno nije banalan kao što žanr ume da bude. Gospodin se dobrom preporukom kvalifikovao za stalnu poziciju u familiji, a ja ću posle pokušavati da čitam još koju epsku fantastiku i sve će mi biti, onako, njah…
Nisam bio hejter apriori, dakle, i kada je serija najavljena, imao sam velika očekivanja. (Istovetno bih se ložio za „The Witcher“, ali sada znam za jadac!) Ali nešto nije štimalo. Vrpoljio sam se ispred monitora, mrštio, odlučio da dam i drugu šansu; jok: sve je nekako bilo tu i ništa nije bilo tu. Možda je najveći problem bio što nisam želeo da knjige čitam s glasovima glumaca u glavi, mašta je uvek povoljnija roba na tržištu.
Godinama ću ignorisati i samo postojanje serije „Game of Thrones“, prevrtati očima na razgovore i tvitove, ujedati se za jezik da ne kažem ono tupavo „ali niste čitali knjige!“, praviti se fin jer, kao, nisam video i ne mogu da komentarišem. Iako jesam, priznaćemo ovom prilikom i to, kao da me drže u bukagijama na zapoved lorda šaptalica, razvio predrasude prema ljudima koji su se ložili.
Nije samo za tu seriju, predrasude gajim prema fanovima mnogih; tako sam i za muziku kad sam bio klinac, šta, uvek je zdravo nipodaštavati ljude zbog njihovog (ne)ukusa. Ako se baš baš kidaš od smijeha na „Two and a Half Men“, nemam predobro mišljenje o tvom smislu za humor; ako si se kleo u „Lost“, verovatno smo prestali da se družimo oko druge sezone; ako voliš „The Wire“, častiću te piće, a ako znaš da imitiraš Pitera Kapaldija iz „The Thick of It“, sve su prilike da ću ti se udvarati, ma kog da si pola, i poželeti nešto više s tobom; ako pak otkidaš na „Novine“, ti o medijima, a ni o serijama, ne znaš mnogo…
A onda sam delimično podlegao hajpu, a drugim delom poželeo da dobijem municiju, da mogu da znam šta sam svih ovih godina dosledno i predano nipodaštavao, premda uglavnom u sebi. Video sam, dakle, prvih pet epizoda poslednjeg dela poslednje sezone, i stvarno imam previše pitanja. Među njima, doduše, kad maknemo one „A kad će da se pojavi Kejtlin Stark?“, prednjače otkud, zašto i, najčešće, čemu?
Okej, ono najtužnije pitanje se suzdržavam postaviti: šta li Martin misli o ovome svemu? Ništa dobro, sigurno, što su potvrdile i uvijene opaske koje je svojevremeno ispaljivao („Da li bih više voleo da su radili onako kako sam ja radio? Naravno da da“) i moja jedina nada je da mu tupavost serije „Game of Thrones“ neće ugroziti zdravlje, kako bi najzad mogao da dokrajči „Vetrove zime“.
Možda, tešim se ovih dana, možda on to uopšte i ne gleda; ko je čitao „Vatru i krv“, istoriju Targarjena koja se nedavno pojavila i u srpskom prevodu, u izdanju Lagune, lako bi pomislio da dragi debeljko obitava u nekom drugom stanju uma, da ne zna ni ko je predsednik Amerike a kamoli šta se desilo kada je Deneris uzjahala zmaja u poslednjoj emitovanoj epizodi.
Kunst nikad nije bio u zmajevima i ratovima, u ledenom zidu i pesku Dorne, mada će bitka za Zimovrel, ako do nje dođe, izgledati drugačije od one smejurije, nego u toliko dobro izgrađenim i savršeno nijansiranim likovima čiju ste motivaciju uvek mogli da razumete. Ništa od toga se ne vidi, ne čuje, ne oseća.
„Game of Thrones“ je nesumnjivo velika serija, možda i najveća – u smislu gabarita, nipošto kvaliteta – koja je ikada snimljena, i naravno da će svako, pa i nekakav bedni novinarčić i ubogi taložnik društvenih mreža, naći za shodno da o njoj nešto smatra.
Pa opet ne izdržim… Preletim ovih dana društvene mreže i svuda vidim razočaranje poslednjim epizodama; nasmejem se u sebi, seirim pomalo, onda poželim dobro zdravlje ser Martinu od Vesterosa i Letnjih ostrva, prvom svog imena.
Tagovi
Arya
Smatram da si se malo pogubio, spusti se na zemlju. Gledala sam i seriju i čitala i knjige. Kao i ti željni iščekujem nastavke, ali to što si čitao knjige ti ne daje za pravo da toliko pljujes seriju. Serija je urađena vrhunski iako nije sve kao u romanu ona izgleda premocno. Možda je tvoj problem zapravo to što si prvo pročitao knjige jer knjige jesu mnogo bolje od serije pa si imao preeevelika očekivanja. Ali razmisli malo koliko bi serija trajala da je rađeno sve u detalje; bila bi bolja naravno ali zar ne vidiš koliko je ljudi oduševljeno serijom baš ovakvom? I da ako neko želi pročitace knjige ali naravno kao i većina pre će se opredeliti za seriju jer tako ljudi razmišljaju. I kada neko kao ja odgleda seriju (kojom sam usput preodusevljena do poslednje sezone, ona mi se ne svidja) i odluči da pročita knjige zapravo shvati koliko je sve moglo bolje da izgleda ali to je u redu jer dok nisam znala sadržaj knjiga nisam ni razmišljala o tome kako bi uopšte serija mogla da se popravi, jer kako sam već rekla ona mi je bila predobra. Takođe da napomenem da tvoj doživljaj knjige i moj doživljaj knjige nikada neće biti isti jer u seriji mogu da vidim slike likova, destinacija, da čujem njihove glasove i to sve ukombinuje u scene koje su ispisane u kjizi. Plus da dodam na sve to emocije koje mogu osetiti dok čitam (jer knjiga će uvek biti bolja što se toga tiče nego serija, uvek) I mogu da kažem da dobijem savršenstvo. I kao poslednja stvar da napomenem da si odgledao poslednju i jedinu sezonu koja nije urađena dobro. Da naravno da su spisatelj krivi i oni su upropastili seriju ali ti ne možeš da kažeš da je serija nekvalitetna jer iskreno da li znaš koliko su novca, vremena i truda uložili da sve bude savršeno? Prvih 7 sezona nisu oni ti koji čine seriju savršenom (kao što znamo u veoma velikom delu oni su se vodili Martinovim romanima) već je to način na koji je serija snimljena i način na koji su glumci odigrali svoje uloge. Tako da je to to sto imam da ti kažem i da dodam ako stvarno želiš da toliko prozivaš seriju možda bi trebao prvo da imaš na osnovu čega da je prozivaš jer i sam si rekao: "Odgledao sam jednu, dve spizode prve sezone i poslednju sezonu (koja se usput niko ne svidja) ". Tjt sada hvala 😊
nalt
Tekst je potpuno prazan, bez ikakve poente.
ne
Daj Preleviću uozbilji se. Ili isprati pošteno i pogledaj seriju kompletnu pa piši ili nemoj da pišeš - jer prosto nisi uradio domaći prijatelju. Nisi na FPN pa da prelećeš preko gradiva, nego si nekakav urednik valjda uglednog lista. Pomisliće neko da svakom pisanju pristupaš ovako neobaviješten.