Teška daljinska razmena vatre Zelenskog i Lavrova u Savetu bezbednosti UN zbog ruskog prava veta

(Beta-AFP) – Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov su se u sredu uveče upustili u daljinsku razmenu vatre pred Savetom bezbednosti UN o pravu Moskve na veto kojim ona, po Kijevu, „blokira bilo kakvo rešenje“ sukoba u Ukrajini.

„Nemoguće je zaustaviti ovaj rat jer na sve napore veto stavljaju agresor ili oni koji podržavaju agresora“, insistirao je Zelenski u prisustvu ruskog ambasadora u UN Vasilija Nebenzije tokom govora izuzetnog po tome jer u Savet bezbednosti u načelu mogu samo predstavnici njegovh 15 država članica što Ukrajina nije.

Šef ukrajinske države, odeven u svoju neodvojivu sivo-maslinastu odeću, pozvao je Ujedinjene nacije da Rusiji ukinu pravo veta u Savetu bezbednosti što je, kao i mesto stalne članice tog tela, ona nasledila od SSSR-a, jeednog od pobednika Drugog svetskog rata.

Zelenski je govorio o velikoj reformi UN koja je sada neophodna jer „pravo veta u rukama agresora blokira UN“.

Kada je ukrajinski predsednik izašao iz sale Saveta, ušao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov dok je upravo govorio njegov američki kolega Entoni Blinken.

Lavrov koji je dugo bio ambasador Rusije pri UN, odgovorio je ukrajinskom predsedniku da je pravo veta „legitiman“ pravni instrument koji ima pet stalnih članica Saveta bezbednosti: SAD, Kina, Rusija, Velika Britanija i Francuska – sile pobednice Drugog svetskg rata.

„Upotreba veta je apsolutno legitimno sredstvo predviđeno Poveljom Ujedinjenih nacija sa ciljem da se spreči donošenje odluka koje vode raspadu UN“, branio se ruski ministar.

Dvadesetak minuta je potom načelno oštro govorio ponavljajući poznate stavove protiv Ukrajine koju je još jednom optužio da je donela „rasističke“ zakone protiv Rusa i da je u rukama „neonacista“.

Bilo kakve reforme Saveta bezbednosti, posebno u pogledu prava stalnih članica, zasad su samo želje jer izmene i dopune Povelje Ujedinjenih nacija moraju biti usvojene na osnovu glasova najmanje dve trećine članova Generalne skupštine, a zatim ratifikovane u dve trećine članica UN, uključujući pet stalnih članica Saveta bezbednosti.