„Najbolji igrač u kvartu, a kvart zgrada i koš“. Pa ti bude drago što si najbolji. Navučeš čarape, stegneš pertle, obučeš omiljeni dres i šutiraš, šutiraš. Kako li izgleda onda kada si najbolji u najboljoj ligi sa najboljim igračima na svetu? Kada svako veče središ opremu, odradiš rituale i igraš se košarke.
Nikola Jokić je proglašen najboljim igračem protekle nedelje u NBA ligi i to možda izgleda kao mala stvar, tjah jedna nedelja među desetinom nedelja. Ali stvar je mnogo veća.
Biti najbolji među najboljima, u jednoj od najboljih preraspodela vrhunskih igrača među timovima u istoriji lige, u periodu pred ol-star kada sezona počinje da se lomi, kada je Zapad potpuno lud, kada Demijan Lilard pokazuje zašto je jedna od nasurovijih mašina u današnjoj košarci, kada Lebron nosi i broj 23 i 24 i teret te obaveze, kada…
Teško je u takvim uslovima biti najbolji u jednoj četvrtini jedne večeri, a nekmoli tokom čitave nedelje, kada tvoj tim ostvaruje 3 vezane pobede, u periodu kada mu odlaze igrači, kada igra sa skraćenom rotacijom.
Toliko je otežavajućih faktora da ovo priznanje svakom novom rečenicom dobija sve veću vrednost.
I po prvi put reči govore više nego brojevi kada je u pitanju Nikola Jokić. Sve te otežavajuće faktore, jaku konkurenciju i timske probleme nemoguće je izraziti brojkama.
A ono što je moguće, već je opšte mesto u priči o Nikoli Jokiću.
Čovek je drugi najbolji visoki asistent u ligi, odmah iza Lebrona Džejmsa.
Počeo je da skače kao da ga je Rodman ujeo na spavanju, pa tako u nedelju za koju je „odlikovan“ ima 14,3 skoka u proseku.
I da, konačno šutira dovoljno. Za visok broj poena, stalnu opasnost po protivnički koš i pobede Denvera.
Velika je enigma kako će izgledati nastavak sezone za Nagetse. Ako Marej bude više odmarao i kvalitetnije raspoređivao energiju, biće u stanju da bude stalna napadačka opasnost, a tada čitav tim, pa i Jokić dobija vrednost više.
Bila bi to dobra osnova da srpski košarkaš sa nedelje pređe na mesec a sa meseca na sezonu, da nagrade i priznanja budu još češća.
Samo kao podsećanje za one koji gledaju, a ne vide.