Proizvođač e-automobila se našao na optuženičkoj klupi – zbog rasizma. Sve su glasnije optužbe da je u Teslinim fabrikama situacija katastrofalna, prenosi Dojče vele.
Oven Dijaz je navikao na mnogo toga. Za njega kao crnca u Americi uvrede su deo svakodnevice. Ali ono što je Dijaz, sudeći po njegovim navodima, doživeo kao radnik Tesle, nadmašilo je sve do sada viđeno.
Dijaz danas ima 53 godine, 2015. i 2016. je radio u kalifornijskom Frimontu. U Teslinoj fabrici. Tamo se bio zadužen za to da metalni delovi za automobile završe na pravoj montažnoj traci. Ali umesto opuštene radne atmosfere on je, kako kaže, bio redovno izložen nepodnošljivim situacijama – koje su ga toliko mučile da je na kraju dao otkaz. U proizvodnim halama, kaže Dijaz, podli komentari i poruke mržnje bili su uobičajene, svakodnevne pojave.
Juče (29.09.2021), tačno pet godina kasnije, Dijaz je ponovno sreo svog poslodavca. Nekadašnji Teslin radnik tužio je firmu zbog rasizma i diskriminacije. Tesline fabrike su „leglo rasističkog ponašanja“, stoji u optužnici. Suđenje se odvija pred jednim kalifornijskim sudom. Crni radnici, tako glasi prigovor, u Tesli su izloženi stalnim i ozbiljnim uznemiravanjima.
Nacisti i KKK
Tesla demantuje te prigovore. U „slučaju Dijaz“ firma nema saznanja o mogućem pogrešnom ponašanju svojih radnika, tvrdi se. Tesla istovremeno naglašava da se ta firma protivi svakom obliku diskriminacije, uznemiravanja i nepoštenog tretmana, te da se svaki slučaj shvata ozbiljno – i da se istražuje: „Nikada nećemo biti u stanju da sprečimo svaku pojedinu osobu u fabrici da se ponaša na neprimeren način, ali ćemo i dalje činiti sve što možemo kako bismo podsticali ispravno ponašanje i preduzećemo mere ako se nešto loše dogodi.“
Dijazu je to premalo. Za svoj tadašnj duševni bol on sada zahteva obeštećenje. „Stalno čuješ rečenice poput: ‘Dolazi ovamo, crnčugo’ ili ‘Hajde nazad u Afriku'“, tako je Dijaz u jesen 2018. u Njujork tajmsu opisao svoje doživljaje: „I kad-tad dođe trenutak kada se zapitaš: gde je moja granica?“ U fabrici su bili vidljivi i rasistički crteži. Na zidovima u toaletima su se nalazili kukasti krstovi i grafiti „KKK“, to je skraćenica za Kju-Kluks-Klan.
Nije prva tužba
Dijaz uopšte nije jedini koji tuži Teslu za nepodnošljive radne uslove. Samo između 2018. i marta 2021. 120 osoba je zatražilo „pravo“ da može da tuži Teslu zbog diskriminacije. Devet tužbi je odbačeno zbog nedostatka dokaza, a sve druge su – prihvaćene.
Stvarne brojke su verovatno puno veće. Razlog za ograničen broj tužbi su takozvane arbitražne izjave koje radnici Tesle moraju da potpišu prilikom stupanja na radno mesto. Oni time ustvari potvrđuju da svoju firmu neće „goniti“ na sud u slučaju mogućeg spora. Dijaz, kao i neki drugi radnici, nisu bili direktno zaposleni kod Tesle, već su formalno bili radnici druge firme koja ih je „pozajmila” Tesli. Zbog toga on nije potpisao taj sporazum.
Najvažnija stvar – ušteda novca
Teslin model nije izolovan slučaj, to je dosta raširena metoda kod firmi koje beleže brzi rast i koje ne vode puno računa o potrebama svojih radnika, kažu stručnjaci.
„Kompanije iz Silicijumske doline kombinuju visokorazvijene tehnologije s radnim odnosima koji nisu u skladu s duhom vremena i često potiču iz 19. veka“, kaže istoričar rada Nelson Lihtenštajn, sa Kalifornijskog državnog univerziteta u Santa Barbari. I dodaje da preduzeća poput Tesle tako pokušavaju da izbegnu pravnu, moralnu i socijalnu odgovornost za svoje radnike, ali i da – uštede novac. „Još puno važnije za njih je da mogu da otpuste radnike kad to požele, odnosno praktikovanje eksploatatorske proizvodnje“, kaže Lihtenštajn.
Agresivno i uspešno
Tesla u većini slučajeva na optužbe reaguje alergično, kaže za onlajn magazin Protokol Leri Orgen, Dijazov advokat. Prvo se sve sve energično odbacuje, potom se kreće u frontalni napad, dodaje on. Tesla u jednom blogu iz 2017. godine tvrdi da Orgen ima „dug uspešni bilans iznuđivanja novca za neutemeljene zahteve”, te dodaje: „Mi u Tesli radije ćemo platiti advokatima deset puta više od svote koju on traži i radije ćemo se boriti do samog kraja nego da dozvolimo da nas ucenjuju i da se dozvoli takva zloupotreba našeg pravosudnog sistema”. Sa svojom agresivnom taktikom Tesla je do sada imao uspeha. Od skoro 90 radno-pravnih arbitražnih tužbi, koje su podnesne između 2016. i početka ove godine, firma je izgubila samo jedan proces. Bio je to slučaj koji je dosta sličan Dijazovom.
Pre dva meseca je jedan američki sud osudio Teslu na kaznu od milion dolara – zbog toga što je, po mišljenju suda, bilo dokazano da je radnik Melvin Beri godinama bio izložen rasističkim uvredama svojih šefova. Dobar deo tog novca je otišao na pokrivanje sudskih i advokatskih troškova, ali 250 0000 dolara pripalo je Beriju – od toga i 100.000 kao odšteta za pretrpljen duševni bol.
Tagovi
