Da počnemo od tehničkih stvari: prvi mesec je besplatan. Stvarno besplatan, iako pri registrovanju na platformu birate plan, odnosno vrstu naloga koju želite – basic (7.99 EUR), standard (9.99 EUR) i premium (11.99 EUR).
Standardna varijanta je skroz okej – HD, mogućnost da gledate na dva uređaja u isto vreme, dostupno na laptopu, TV-u, telefonu i tabletu, neograničen pristup Netflixovoj biblioteci koja se dopunjuje svakog meseca. Netfliks tu definitivno prednjači – a kako i ne bi kad na godišnjem nivou u produkciju ulaže više od 13 milijardi dolara – i nema konkurenciju.
Jako je nezahvalan i nezgodan posao odabrati na Netflixu tek nekoliko stvari, pa preporučiti, ali klasici su klasici.
Ako niste, počnite sa „The Affair“. Ta priča o Alison i Noi, ali i Noinoj ženi Helen i Alisoninom mužu Kolu, na početku deluje obično, a u stvari je priča koja može da vam promeni život. (Hint: četvrta sezona je najbolja.)
O „House of Cards“ je već besmisleno pričati, valjda smo je svi gledali i valjda se svi slažemo da je poslednja sezona – feministički manifest Kler Andervud – skandal. Iz sadašnje perspektive, čitav koncept ove serije izgubio je oštricu kada je Donald Tramp postao predsednik SAD, jer je „House of Cards“ govorio upravo o alternativnoj, do njegove pobede nezamislivoj stvarnosti, a onda se to i dogodilo, i onda je serija postala nezanimljiva.
„Narcos“ je stekla kultni status, a druga sezona u kojoj nema Pabla Eskobara, govori o kartelu Kali i ja bih, makar me osudili za svetogrđe, morala da priznam da je bolja.
„Stranger Things“ nas vraća pravo u osamdesete u bukvalnom smislu te reči, sa vizuelnim referencama na „E.T.“, „Alien“, „The Shining“, „The Goonies“, „Firestarter“, „Poltergeist“, „Explorers“, ali i „Bliske susrete treće vrste“, plus Vinona Rajder (ako ste od ljudi koji zapravo vole Vinonu Rajder). Nemačka serija „Dark“ možda bi bila evropski pandan „Stranger Things“, ako je to vaša cup of tea.
„Black Mirror“ je isprva oduševio sve bindžere, često je upoređivan sa „Zonom sumraka“, mada je oduševljene brzo splaslo, tako da je najbolje da proberete priče koje vas zanimaju, pošto je svaka epizoda za sebe. Ima genijalnih, ali i manje genijalnih.
„Bloodline“ je manje poznato ostvarenje, neka mešavina drame i trilera, ali ako vam se dopada „Homeland“, volećete i ovo, na sličnom je tragu, iako je „Homeland“ povezan sa CIA, dok je „Bloodline“ tragedija jedne porodice.
„The Crown“ je sjajna priča o aktuelnoj kraljici Engleske Elizabeti, tu je „Russian Doll“, crna komedija nalik „Danu mrmota“, o ženi koja svakog dana umire i vraća se na proslavu svog 36. rođendana. U rangu crnih komedija, nadrealnih, „Bojack Horseman“, animirana, o nekadašnjoj zvezdi sitkoma, Bodžeku (polu čoveku, polu konju), zaglavljenom u krizi srednjih godina i zavisniku od nedozvoljenih supstanci, dirljiva priča o egzistencijalizmu, a kad smo kod animiranih izdanja, tu su genijalni „Archer“, cinična priča o špijunskoj agenciji koja pomalo podseća na kultni sitkom „Arrested Development“, i neprevaziđeni „Rick and Morty“.
Ako volite Alison Bri, na Netflixu je dostupan „Glow“ o ženskoj rvačkoj ligi, ako volite vesterne, bacite oko na „Godless“, a ako volite, pa, Majkla Daglasa, overite „The Kominsky Method“
Ako već niste, ali i ako jeste, gledajte „Mad Men“ – svet advertajzinga šezdesetih godina u Njujorku i Kristina Hendriks sa svojim zanosnim oblinama, mada je istinska zvezda Elizabet Mos u ulozi Pegi Olson, koju ćemo još više voleti nakon „Handmaids’ Tale“.
„Orange is the New Black“ je Netflixov dragulj, bukvalno. Dramedy u ženskom zatvoru uz pitanja rase i seksualnosti u kontrolisanoj sredini kojom dominiraju žene. Mnogo ljudi je izgustiralo seriju posle jedne ili eventualno dve sezone, ali odgovorno tvrdim da su ostale jednako dobre, a s nestrpljenjem se iščekuje šesta sezona.
„The Assassination of Gianni Versace: American Crime Story“ je istraživanje homofobije kroz ubistvo jednog od najvećih modnih dizajnera, ali prvenstveno priča o tome kako se stvara psihopata i ubica. Porodica Versaće nije bila oduševljena serijom i otpisala ju je kao čistu fikciju, ali je Đanijevo ubistvo ovde skoro pa sporedno.
„Peaky Blinders“ je već na nivou fenomena, jer je nerealno odoleti Šelbijima; „Fargo“, krimi drama sa sjajnom glumačkom postavom i nadrealnim saundtrekom,
Grehota bi bila preskočiti „The End of the F***ing World“, crnu komediju o disfunkcionalnom 17-godišnjaku uverenom da je sociopata koji se udružuje sa jednako uvrnutom Hanom sa idejom da je ubije.
Ako volite Finčera, tu je „Mindhunter“ koji suštinski govori o načinu na koji je FBI iz konzervativne, tradicionalne agencije evoluirao u lidera na polju kriminalne psihologije; „Broadchurch“je savršen za bindžovanje preko vikenda kada ste asocijalni, britanska serija od osam epizoda koja počinje ubistvom 11-godišnjeg dečaka, prepunova tvistova, a jednu od glavnih uloga tumači ovogodišnja dobitnica Oskara Olivija Kolman.
„Wild Wild Country“ je dokumentarna serija o jednoj fascinantnoj i, još više, opskurnoj epizodi u američkoj istoriji: uspon i pad Radžnišuprama, religiozne zajednice i svojevrsnog kulta smeštenog u Oregonu osamdesetih godina, nastalog oko učenja gurua Bagvana Radžniša, koji je optužen i za biološki napad na stanovnike ove američke države.
Priča o Stivenu Ejveriju takođe je jedno od najboljih dokumentarnih ostvarenja – naročito u true crime konkurenciji – na Netflixu; „Making a Murderer“ govori o čoveku koji je prvo nevin odslužio 18 godina zatvorske kazne, zatim oslobođen,a kada je tužio državu za odštetu u iznosu od 36 miliona dolara, on ponovo biva optužen za ubistvo fotografkinje Tereze Holbak.
Vredna pažnje je i „Conversations with a Killer: The Ted Bundy Tapes“, dokumentarna serija o čoveku čije su psihopatija i svirepost istraumirali Ameriku sedamdesetih (ne gledajte sami), a među novijim dokumentarcima na Netflixu je i „The Disappearance of Madeleine McCann“, priča o misterioznom nestanku male Engleskinje na letovanju u Portugalu pre desetak godina koja je potresla svet.
Netfliks je udružio snage sa BBC-jem za snimanje fascinantne dokumentarne serije „Planet Earth“, koja je maltene nirvana za gledanje: od dubina okeana do džungli u Ugandi, ova serija bavi se onom slikom naše planete kakvu nikada nismo imali prilike da vidimo, a epilog priče o Zemlji je, u svakom smislu te reči, dokumentarna serija „Our Planet“, o kojoj ste mogli da čitate u prošlom broju Nedeljnika u eseju Marka Prelevića koji je opisao i najpotresniju scenu iz ovog dokumentarca – na hiljade morževa na obali Rusije koji se sa litica survavaju u propast. Potresna priča o tome kako smo upropastili planetu. Narator obe ove dokumentarne serije je sjajni Dejvid Atenborou, a ako ste raspoloženi za latino verzije titla, naratorke su Selma Hajek i Penelope Kruz.
Ako volite Bera Grilsa, među prirodnjačkim dokumentarcima – i to „interaktivnim“ je i „You vs Wild“.
Za ljubitelje F1, obavezna lektira „Formula 1: Drive to Survive“.
Netflix mnogo ulaže u stranu produkciju, a maltene nema italijanske serije koja je promašaj. „Suburra: Blood on Rome“je van konkurencije – kriminal, droga, Vatikan i najprljaviji Rim do sada. Zamislite seriju koja ima akciju poput „Farga“, spletkarenje ravno GoT-u, ali i sociološki aspekat koji je dosad uspeo da utelovi jedino „The Wire“. Sin jednog bosa, Aurelijano, Rom (pritom gej), Spadino, i sin policajca, Lele, koji počinje da diluje, u središtu su priče koja na makroplanu govori o tome da korupcija i kriminal nisu, kako to severnjaci misle, bolest samo siromašnog juga, mezzogiorno, poput Koze Nostre na Siciliji, ‘Ndrangete u Kalabriji i Kamore u Kampanji.
„Suburra“ bi mogla da bude i italijanski odgovor na „Narcos“, ali je od priče o meksičkim narko-kartelima suštinski razlikuje neočekivana i tragična intimnost koja se razvija između likova – a možda najviše ona između Aurelijana i Spadina.
Ako volite malo teen treša, pogledajte i „Baby“; italijanska coming of age drama, nalik „Cruel Intentions“, smeštena u jednu od najboljih (najskupljih) privatnih škola, dotiče se evergreen tema poput identiteta i klase. Ovo je možda banalan portret problematičnih adolescenata, i ima tu melodrame zbog koje ćete prevrnuti očima, bude malo čak i pretenciozno na trenutke, ali tu su Italija, lepe žene i misterija.
Kad smo kod strane produkcije, obratite pažnju na „Money Heist“ – dokaz da i Evropljani umeju i te kako da snime dobru stvar.
Ako ste voleli „Breaking Bad“, volećete i „Better Call Saul“, najbolji spin off ikada napravljen i jedini koji pokazuje koliki je Giligen genije.
Serija „13 Reasons Why“ je bila, valjda, namenjena mladim ljudima, ali se ispostavila jednako zanimljivom i za sve one koji u kući imaju mlade ljude i brinu o njima. Samoubistvo Hane Bejker pratili su tinejdžeri koji vise na Redditu, moja tetka, majka dva adolescenta, ali i moj urednik. A i ja. Dovoljno je pogledati prvu sezonu, druga neibežno upada u klopku bespotrebnog razvodnjavanja i besmislenih zapleta u pokušaju da se ponovi uspeh prve, a glavni junak ove serije definitivno je neurotični Klej.
Kad smo kod serija namenjenih prvenstveno mlađoj publici, sjajan predlog za vaše tinejdžerke, ali i za sve one kojima je hitno potreban jedan guilty pleasure – „Riverdale“. „Riverdale“ je sve ono što treba da bude jedna binge-worthy serija: preterana tinejdžerska cheesy drama sa mnogo golih trbušnjaka, čirlidersica, gej prijatelja, ljubavnih trouglova i ubistava. Besprekorno pitka mešavina „Dawson’s Creek“ i „Scream Queens“, ova serija je neka vrsta omaža različitim tinejdžerskim kanonima i pop kulturi. Ako volite crvenokose fudbalere, slomljena srca i možete da rešite misteriju „Ko je ubio Džejsona Blosoma?“, ovaj noir koji neodoljivo podseća na „Twin Peaks“ biće pravi pogodak.
Filmova je na Netflixu koliko volite, ali ćemo se osvrnuti na originalni sadržaj, a među najzanimljivijim novitetima je „Homecoming“, dokumentarac o čuvenom nastupu još čuvenije Bijonse na festivalu Coachella 2018. godine.
„Roma“ Alfonsa Kuarona je već klasik, dirljiva, intimna priča o Meksiko Sitiju u čijem su središtvu dve žene, Kleo i Sofija, a must je da pogledate i „The Ballad of Buster Scruggs“ braće Koen.
Tagovi
